Ошишани јеж
Neutralci u Grčkoj
KO DRUGOME JAMU KOPA...
Iz čehoslovaike vlade otstranjenl su neki mlnistrl kojl su htjeli da sruše vladu I izvrše puč.
• Kad otsljeiSemo ovn grann, pašće drvo™
Nudimo svaku boju pod uslovom da je crna
0 Fordu se nekad pričala šala, da je nudio svoje automobile (one prre, od prije 30 godina) ovako: rKoIa moiete dobitl u svakoj zahtljevanoj boji prema izboru, pod uslovom da ta boja bude crnac. Ovo )e iala. AJI danas Ford I kompanlja Morgani I Meloni, Rokfeleri 1 ostale drmadžije iz Voislrita pokušavaju ovu šalu da proture kao zbllju, pa popuju ovako; rNudimo vam sgaku pomoč I robu prema vašem slobodnom izboru, no pod uslovom da ta pomoć pomaie nama, a roba da je od one vrste s kojom ml ne znamo šta ćemo.< rMožete izabratl demokratiju onog tipa, koji vam se dopada., do s tim da je američkog tipa.< tMi nudimo zajmove, koje mo• lete upotrebiti prema svom potpuno slobodnom nahođenju, s tim da kupite robu kod nas, da ta roba bude oružje, a da oružje upotre • bite u građanskom ratu prot'rv svog naroda.< tMI nudimo potpuno ista prava svim Ijudima na svijetu, s tim da su ti Ijudi amer/čki bankari, iinansijerl, industrijalci, berzijanci I drvgl špekulantl, a da se pravo sastoji n neograničenom poroblja-
vanju I eksploataclji čitavog sviieta.< tSvim rasama se nudl puna ravnopravnost, s tim da te rase ne budu ni crne, ni žute, ni crvene boje kože.< »Nudimo svoje nesebično prijateljstvo svakoj zemlji na svijetu bez razlike, pod uslovom da je ta zemlja Frankova Spanija iil bar zemlja sa vladom sličnog tipa. (Grčka, Turska, Kuomintang}.< rDajemo svakom narodu neograničeno pravo na vršl potpuno siobodan I neograničen izbor kako će udesiti svoju driavu I način svog iivota, no s tim da taj izobr bude prema uputstvima iz Volstrita.< * Fordovl crnl automoblll prodavali su se I pored ograničenja u boji, ali ova roba koju sad nudi Voistrit »potpuno slobodno, no s tim da vas vežemo uzicom za nogu< ima sve manje prođe a kupuje je (da ostanemo u tonu): cijela Zapadna Evropa, izuzev većine Francuza, Italijana, Belgijanaca. Holandeza, Engleza, Danaca, Nijemaca, Skandinavaca I drugih zapadno-evropskih naroda. (Jer tek niko pametan neće reći da kupci te robe Šuman i Bido, Sumaher, de Casperi, Caldaris i društvo pretstavljaju svoje narodel). MITOLOŠKI RJEČNIK
LIBERTAS boginja slobode. Nekada je u Rimu podignut i hram u njenu slavu. Hram je odavno srušen, a de Gasperi se potrudio da mu nestane svaki trag. Kip boginji slobode podignut je i na obali Njujorške luke, ali je okrenut leđima AmericL LIBIJA kćl Epafa i Memflde; žena Posejdona, boga mora. Po njoj je dobila ime zemlja Libija, kojoj su oteli slobodu Posejdonovi morski gusari. MARS bog rata, zaštltnlk ratnika i gladijatora. U Novom Vijeku naročiti kult obožavanja ovog boga gaji vrsta Ijudi nazvana „ratnl huškači". MERKURIJE bog trgovine i dobiti, Marsov ortak. Njegov hram bio je u blizini Cirkusa Maksimusa a sada ima nekoliko poznatih svetilišta u vidu cirkusa smještenih u berzama Volstrita i Sitija. MINERVA boginja granlca (u to vrijeme nije bilo baza!) MINOTAUR čudovište koje je kralj Mlnos držao u Labtrintu i hranio ga mladićima i djevojkama, koje su kao danak morail da šalju AtinjanL I dan-danas atinski kralj daje slične žrtve čudovištu, koje se ne zove Minotaurus, ali radi isti posao. URAN muž Geje, otac Kiklopa i Titana gospodar svljeta. Po njemu je nazvana ruda uranium, iz koje se vade elementl za atomsku bombu, pomoću koje bi Amerikanci rado htjeli da postanu gospodari §vijeta, ali im to ne uspijeva.
Toga s hrastovim lišćem
U crnoj togl Venerstrum u sudnlcu stupl I za sto sjede. Prstl mu nMaj.n kapf< glade. Baclvšl milostlv pogled prema optuienlčkoj klupl presudu čltatl stade. tSto ste na ovu klupu pred nas Amerlkance sjell ne treba da vas brine: cljenlmo zJočlne vaše rl ste prvoborcl smjell tNovl poredak< doktrlne. Budlte vesell, budlte zdravl I žlvlt Po vašem receptu naš flrer sad Grčku I Kinu tlačl. Onl, koji se bore za slobodu, onl su krlvl a ml smo samo pravednl dželatl I porobljlvačlU Sa Izbrijanog Ilca zločinca Vajksa osmljeh bllsta slušajučl parole, koje je Gebels sročio. A »Gvozdeni krst uz hrastovo lišće< hitro je s Lista na Venerstrumovu togu skočio. R. S.
PRVA RATA MARSALOVE POMOCI FRANCTJSKOJ.
Rundštet želi da mu sude al’ u Nirnbergu
U Londonu se raspravlja pitanje o puštanju na slobodu nacističkog generala, ratnog zločinca fon Rundšteta. Sto se pak njega tiče on izjavljuje, da bi radije da mu sude u Nimbergu. Ako me oslobođe nikom ništa, rekao je fon Rund-
štet. Međutim, ako ml američbe rudije budn sudile ■ Nirnbergrn, biću ne samo oslobođen, nego ću imati čast da zajedno s američkim sudljama sarađujem na stvaranju novog ratnog prava.
Poslije ubistva Gandija
Sve mi se čini da su ovdje nečiji prstl nmUešani!
6
28FEBRUAR 1948
Izdaje Savez udruženja novinara FNHJ Uređuje Redakcioni odbor Glavni urednik Bogdan Pešić. Uredništvo: Terazije 31/111 Cekovni račun 1-906019 Telefon 22-423. Administracija: Terazije 31, međusprat telefon 28-451. Stamparija ,Omladina“, Voj. Mišića 19„ Telefon 50-924 —26, lokal 58, Beograd,