Ошишани јеж

VJEROVALI I L I NE

ČIKA SIMA GROSISTA OPLAKUJE MARŽU

MAU DJOKICA PlgE ~JEŽU“

CIXA sLma se definitivno naljutio na narodnu vlast i kaže da će da pukne od muku jer je dosad bilo i đene đene to jest i ovako i onako i kojekako al ovo sad zlo i naopako, i to mi je neka sloboda kad ne mož da se baviš sa svoju profesiju a biLa tu tetka nada komšinica pa kaže a kake ste vi profesije. nisam čula da se neka ukida a čaka sima se malo ustručava pred tetka nadom al kaže ja sam gospođo častan i pošten grosista i stručnjak za trgovinu angro a sad spremaju zakon protiv našu branžu i ima da nas nema. A tetka nada kaže izvinite ja i ne znam kako se to trguje angro al vi mora đ imate grdne velike magadne pa vam sigumo nije racionalno iskoiišćen magadnski prostor a čika sima kaže nemam ja nikaki magacin neg trgujem lepo angro a tetka nada kaže đobro a di vam je stovarište a čika sima kaže ama nije obligatno da se istovaruje i pretovaruje, stovarište je kod fabriku a ja imam kancelariju, plaćam porez i trgujem sa svoju pamet preko poštu, telefoni i agenti i šta kome treba samo naruči a fabrika šalje mušteriji lično a on može serbez da prekrsti ruke i ćeka liferaciju i tako je bilo otkad je sveta i veka. Tetka nada onda zapita a što mušterija ne poruči direktno od fabrike pa da se ušteđi muka posrednicima a čika sima kaže a što vi saml ne kujete dpele s dupli đon neg idete kod majstora što ima kalfensko i majstorsko pismo jer za svaki poso treba d ispečeš znanje a tetka nađa kaže e to je drugo, to je zanat a čika sima kaže kako drugo i ovo je zanat i još kaki zanat jer šuster nauči zanat za dve godine a ja dok sam svoj izmajstoriso vek sam proveo a tetka nada kaže ja mislim da su naše organizacije i preduzeća već naučili taj zanat pa sami poručuju a čika sima kaže to je ilegalno jer možemo i sami d učimo da čitamo i pišemo al postoje učitelji a ne da žive i rade kojekaki samoud pa zar da se meni ne priznaje stečeno pravo na grosističku praksu. A baba se umeša pa kaže ne znam simo što se buniš kad si uvek govorio da ne mož tvoj poso da prosperira i d imaš suvu štetu a čika sima kaže to je tačno da smo se zlopatili s onu prokletu maržu i da nije ni prineti ko u srećnu trulu jugoslaviju al i ta marža sitan ćar dobro đođe kad je poveći obrt pa obmeš za

goli život i neku tričavu rezervicu al o šta ću sad da živim a baba kaže pa imaš dve kuće a moš i da se zaposliš ko i drugi svet il da prodaješ na detalj pa da ne živiš na veliku nogu a ćika simi pođe pena na usta pa kaže zar pod sede vlasi da se pretumbavam u dućanđžije i zavijam fišed il da metem čas pod noge pa da služim u granapi a baba kaže e brate neko je imo i lopovsku profesiju a neko i špljunsku a i za te zanate treba znanje i praksa pa šta ćeš, proveli se još gore a ja uđem pa kažem baba ko ne mož đa trguje angro ima prava angro da se Ijuti.

UZDRMAN PRINCIP NADLEŽNOSTI

Željezničkoj direkdji stigao je slijeded telegram: „Najoštrije ptotestujemo protiv neođgovomog postupka šefa stanice u Obrenovcu. koji je prekršio radnu disciplinu, kao i osvještana pravila nadležnosti i službeničke hijerarhšje. Za njegovim primjerom mogu se povesti i drugi šefovi, a to bi imalo nedoglednih posljeđica. Predlažemo da zbog svoje nepromišljenosti iskusi zasluženu kaznu i da se javno ukori. Udruženje birokrata, sekretar Sporomislić.“ Komisija željezničara ustanovila je da je šef stanice u Obrenovcu zaista izvršio nešto besprimjemo. Zajedno sa osobljem stanice i čitavom svojom porodicom navaUo je na tri vagona crijepa, i za tili čas sve je bilo istovareno. Posljedice su bile zaista krup_ ne: umjesto da čekaju dva-trl dana. vagoni su odmah osposobIjeni za dalju upotrebu.

GRAMATIKA I HIGIJENA

Đubre 1 smeće imenice su sređnjeg roda. i to je valjda jedino objašnjenje što se u Kotoru gradsko smeće baca pored samog igrališta štićenika Dječjeg doma. Đubre, smeće. igralište. dijete! Ali kakve veze to ima sa fiskulturom nikome u Kotoru nije jasno.

GLEDAJ OD ČEGA ŽIVIŠ

Kad su službenici sreskog odbora Fisasa u Trsteniku htjeli jednog dana, kao i obično. da uđu u svoju kancelariju, naišli su na meraklisko gurmansku sliku; sa prozora im se smiješio tanjir pihtija i šerpenja sa gurmanskim đuvečem, a s praga ilh je dočekao umilan glas Milana ćevabdžije: „Izvolite, molim!“,

što je drugim rlječama značilo: „Izvolite, napolje!" Pokazalo se da je službenik koji je ovo odobrio veliki gurman, pa je raključio đa se od fiskulture ne može ugojitL

SAMO DA NIKNE

U Sisku postoji sjemenska stanlca „Vrt“, a u Zagrebu njena centrala. Stanid trebalo sjeme bijelog niskog graha pa gdje će, šta će naruči ga od svoje centrale. I jednog dana stigla roba. Na tovarnom listu, doduše, stoji „ječam“, ali, vrag će ga znati, možda je pra/vopisna greška. I zaista: sjeme nije ođ ječma nego od gralia, istina trešnjevca ali ne niskog. Telegrami lete, ali centrala ni mukaet. Sad će i dva mjeseca. Sjeme nije još proklijalo. Osim ako u centrali nije iždždkljao kakav korov.„

DUPLO VEZANO

Radničko-službenička zađruga u Mionici ne samo što trguje po vezanim djenama. nego je uvela i vezanu prodaju. Ko hoće da podigne svoje sljedovanje zejt'na mora đa uzme i đeset štdpaljki za rublje, bez kojih se. kao što je poznato, zejtin ne može trošiti. Međutim. uprava zađruge nije objasnila kako se uz zejtin upotrebljavaju štipaljke. Jasno je da se one ne jedu. St ; paljke treba nešto da uštinu. I sam po sebi nameće se najpravilniji način upotrebe. Treba sačekati da se zejtin užegne, pa g.a onda jesti sa štripaljkom na nosu. A još bolje bi možđa bilo uštinutl upravu zadruge.

PROLJEĆNI PROGRAM NA LJETNOJ POZORNICI

Građevinsko preduzeće ~Sava“, koje podiže Ijetnu pozomlcu u Topčideru, počelo je sa reprizama prošlogodišnje pretstave „Hajd’ Jovo nanovo". Ulogu Jove igraju u altemativi mnogobrojni frontovci koji učestvuju dobrovoljno na radovima. Dijalozi se razvijaju otprilike ovako; Prenesite ovo kamenjo (zemlju, grede) na onu gomilu, a ono na ovu! Pa juče smo prenosili upravo obmuto. Juče je juče. đanas je sjutra, a sjutra če biti juče. Kako su I glumci i gleđaoci već zamoreni jednoličnošću radnje, očekuje se da će komad uskoro biti skinut sa repertoara.

NE HVATAJ SE BANE za jalove grane

VDJE nije riječ o značaju šume i šumskoj industriji, već o onima kojima nije značajan taj značaj. Kako je živjeti u krajevima gdje su šume guste kao kosa na ćelavoj glavi, to najbolje znaju, na primjer, Cetinjani. Kad se nadviju sivi oblad nad siva brđa. osjeti se čovjek kao u nekoj velikoj šerpi od aluminijuma dji se poklopac naslonlo na Lovćen. Ali pored onih građana koji žele da iziđu iz te šerpe putem pošumljavanja, ima i takvih koji se u Cmoj Goni bave otšumijavanjem. Agresori na craogorske šume javljali su se u raznim vidovima; bogati, rogati. bradati itd. Na bogate se srušilo trulo drvo stare Jugoslavije i dobro ih priklještilo. Njiiiova čarobna sjekira pretvarala je šumske komplekse u komplekse panjeva, ali su zato parkovi njihovih vila pošumljavani palmama i čempresima. Razumije se, sad im je sjekira izbijena iz ruku. Rogati neprijatelj šuma bile su koze. One su išle tragom kapitallsta (kao što su i kapitaliste išll i kozjim stazaroa) i brstile svaki izdanak iz korjena oborenih stabala, a uz to su baštovanski podrezivale šumarke u goletima. Ali od jedne uredbe stradače koze mnogo gore nego njiihove sestre na Bikiniju. Još da hoče kaluđer iz manastira Savinje da podrezuje svoju bradu a ne cmogorske šume, mogli bi i Craogorci da odmore oči na zelenilu. Koze se nisu mogle tzvesti pred sud,kao nekad jazavčd, ali bilo je slučajeva gdje su i narodni sudovi morali preduzeti korake protiv šumskih štetočina. Eto. na primjer, Petar Martinović iz sela Kralji, u Srezu kolašinskom. nabrao je bez dozvole

u državnoj šumi „Cmi potok* 241 metar drva. Muharem Husnič iz sela Paučine svojom rukora posjekao je 50 stabala smreka, Gligor Gogovič iz sela Bošč« htio je da državna šuma „Goleš“ odgovara svome imenu, a slične napore na otšumljavanju uložiH su Mustaia Kardovič, Cirko Bulatovič, Hajriz Kočuga, svi fa Sreza beranskog, i Gruban Zejak iz Bijelog Polja. Sreski sud u Eeranama lli im je dao kraći zasluženi odmor ili se postarao da se njihova snaga korisnlje upotrebi. Narod lijepo kaže: hvataj se, bane, za jelove grane!“ aH ako je kome baš stalo do obaranja stabala, može da stupi u neku brigadu drvosječa, tamo gđje obaranje stabala nema nlkakve veze sa otšumljavanjem.

A. M. Brajović

GOTOVANSKA POSLA

Prvi proljećni dani razdrmafl su i špekulante u Nadžicama. Prionuli su na posao, pa su več stigli đa mlijeko miješaju sa 56°/o vode, rekord koji - i špekulanti s bradom rijetko gdje postižu. Po cijenu neumomog obijanja tuđih pragova, takođe su uspjeli đa sapun proture po 100 dinara komad. Srećom, bunarske vode i sapuna ima još dosta, tako da će i članovi ove špekulantske mafije biti izribani.

ŠTEDN JA

Treba štediti! Nećn ti dati pare za papir, mastilo i oiovke. nego ću ti douijeti iz kancelarije pošto ga mi dobijamo koliko hoćemo...

Službenik koji tupi mozak

Nikako to ne razumijem. Ovamo govors iicdnji a tolike pare daju na nagrade racionalizatorima!

2

24 APR.IL IS4B