Ошишани јеж

Iz vode

Za naš zadružni dom kažu da je iznlfcao kao iz vode. Koliko proljetos držall smo zbor, na kome je sekretar naše partiske organizacdje i Fronta drug Žuća predložio plan. A selu se plan i dopadao, i nije dopadao. Ljudi su se vazdan nešto sneblvall, kao kad zidaju sebi kuću, baš kako i treba, kad se, moj druže, zida tako jedan dom. Tek mnjenje je bilo: kad se zida, neka se zida pogolem! Ni neka četiri mjeseoa nije prošlo, a evo ga novi dom, već okrenuo crvene zi-

dove i prema gomjoj i prema donjoj mali. Njegovi veliki žućkasti rogovi već se zakltili košuljama i peškirima koje su graditeljima navezle djevojke. Za koji đan, do Kongresa, postavićemo i crijep. Sto da ga ne postavimo, kad eno ga, spreman, leži pokraj doma. I stolari neka, bogme, požure s vratima i prozorima, kad su im tu već sve brave, sve kuke, svaki ekser. Vidiš, i to se skoro završi. A nije to išlo baš tako glatko. Doduše, mi smo odmah napravili i sopstvenu ciglanu, i кгеčanu x navadili pijeska koliko ti duša ište, u komšiskom selu otvorili majdan, iz gore dotjerali građu. Ali trebalo je tu i cementa, pa gvožđurije, pa stakla, pa milion zaglavaka. Ne znate vi kako je to kad se gradi jedan zadružni dom! Ono jeste, svi pomažu, ali nađe ti se neka rđa pa se ceri kad ti je najteže. Т1 se jedeš šta ćeš, recimo, za brave, a onaj ćosavi klisar Raja uhvatio čiča-Miljka, što je na zboru, kad se rješavalo 0 gradnji doma, tražio da podrum bude pod cijelom zgradom, jer će nam trebati, „nećemo po njemu igrati tutumiša". Veli Raja —, nagbvorio ga neko, kud bi se sam Raja to sjetio —: Pa lako ćete vi i to, kao i ciglu, kao I fcreč. Ciča-Miljko mu kaže da je drugo cigla I drugo kreč, To se može sve naći kod nas, iz mjesnih izvora, kako se to zvanično govorb A Raja kao da je išao baš tu riječ da mu izvuče, razvalio villce: Pa 1 to možete iz izvora! Volj’ vam iz Jankovog bunara, volj’ vam iz Lukine bare, volj’ vam iz Velike Reke, da nam tnače džabe ne teče кгај sela. Samo poneseš bataru, zabrijiš u vodu, pa vadi jal* bravu, jal’ prozor. I ode klisar Raja niz selo, sve premeće opanak preko opanka. Kad mine рокгај gazda-Ivkovih vratnica, on značajno namigne, a Ivko mu se podivi: E, Rajo, baš sl napast! Je Г iz izvora? Nadošla Velika Reka, izlila se iz korita, poplavila nam polja. Klisar Raja i gazda-Ivko, ooako poslije kafe i prve čašice гаИје, krenuli na jutrenje, pa se najslađe udubili u eglenisanje kakoje bilo kako je sad 1 kako, s božjom pomoći, može biti. Kad odasvud čuju: škripl. Pogledaju, kola. Za njima druga kola, pa treća, ne možeš ih izbrojati. A na svakima nekakve vrijike, pruće nekakvo, đavo bi ga znao. Кгај kola po blatu, tabana cljelo selo. Sekretar Zuča se nekako važno usturio. Pa hajde Sto se uaturio on, nego se na jednim kolima pretovarenim vrljikama ukmetio i čiča-Miljko. Raja 1 Ivko Zuću ništa 1 ne pitaju. Kud bi njega, pomlsliće da to njih nešto naročito zanima, a njima je uštvari bar tako uvijek kažu svejedno, makar se cijelo selo prevrtalo. Uzeli na nišan čiča-Miljka. Kuda će, pitaju ga, on sa tom tolikom ~silom“. Idemo u lov odgovara čiča mimo. Raja i Ivko zablenuli. Kakav sad lov prućem i vrljikama? Lovimo brave i prozore! Dobacuje čiča-Miljko spokojno.

A Raja sad nlje npčisto ko koga ismijava: on Miljka ili Miljko njega. Rekao bi da sad, Miljko nešto ismijava njega, Raju, pazi belaja! Bilo jutrenje 1 svršilo se. S Rajom i Ivkom iz crkve pošao 1 pop Josa. Sve zadiže mantiju đa mu se ne iskalja, a koja je to mantija koja se ne bi iskaljala u vođoplavnom selu Ravnom, рокгај nabujale Velike Reke! Zastali njih trocija ispred porte, pop sa zadignutom mantijom, Raja prekrstivši po obićaju opanak ргеко opanka, gazdaIvko zveckajući dinarima i stoparcima. Očd ih ne varaju, cijelo selo u rijeci. Zavmuli Ijudi nogavice, pa gaze li gaze. Pobijaju kolje, prepliću ga prućem. Рокгај porte nalšao bosonog dječak. A oni njemu; Ovamode! Jasno i glasno dječak veli da je to akcija za zadružni dom. Pop ne razumije, ne shvata Raja, ne ulazi uglavu gazda Ivku. Kakav dom, zna se kako se gradi dom, a ovi, vidi se, zagrađuju pola sela. U ovom krekalu može samo da se ’vata riba potsmjehnu se Raja kad dječak otperja ka rijeci. Jedino reče i pop Joea. Dokon pop... zasmija se i gazdaIvko. Sta sad pop? začudl se pop-Josa. Ama, nije ti, pope, izvini, nego 5e10... Znaš 0n0... goveda krsti, I udariše u smijeh, ne na račun popa, već na račun sela. Na kraju đokonaše da su to opet neka ćorava posla kakva mogu da padnu na um samo onom sekretaru 2ući, što povazdan vitla po selu sve tanji i šiljatiji, dok ne vidiš da jednog đana mjesto njega kroz selo ide samo njegov gunj. Smijaše se 1 Žućinom gunju, pa se ućutaše. Koračajući zadubljeni u se, kao da pri svakom koraku naročito misle hoće li da stanu cijelim stopalom, sretoše grupu žena s korpama i loncima. Ponijele hranu. Među njima i baba-Anka. Svila se pod obramicom, a zakitila crvenom muškatlom. Je li ono ’vataju ribu? smije se Ivko. I klisar razvuče usne. Рор-Јоба se ugrize za jezik. Neće da se smije, da ne oknnji dostojanstvo. Ribu određeno odgovara babaAnka. I pop-Miča з nama ’vata ribu, pogleda značajno pop-Josu, koji se uzalud grize za jezik, јег mu osmijeh ipak ргоbija na jagodice. Vidi, stvarno ribu uozbilji se Ivko. Sva trojica zavrtiše glavom Sjutra opet selo zagazilo u rijefcu. Nasred bare kola, a na njima zasio svirač Jole, rastegao staru, izanđalu harmoniku koja teško da nije i na baba-Ankinoj svadbi svirala.

А sađ, gospodo, poSto ste ispunili sve uslove pristupimo svefanom činu potpisivanja.

Zlatni domovi

Kopajući temelje za zadružni dom, frontovcl Tekije našli su sud sa zlatnim arheološkim predmetima. Za nekoliko dana pružila se ograda, ima je hiljadu когака. I niko više oko nje ne бабка ništa, nego samo tamo na gradilištu prevla>če se i dalje cigla i crijep. Raja pita čiča- Miljka šta će ~s onom tamo glupošću" najzad da bude, a ovaj samo zvižduće i namiguje, kao da mu je šesnaest godina. Sta se ti sekiraš? veli mu.

Povukla se Velika Reka. Već skoro čitava ograda od kolja i pruća izišla iz vode, oko kolja se stvrdnulo ilo. Nešto vode ostalo još samo po sredini. Povuče se, pa se vrati, a samo se čuje, pljus, pljus!

I apet krenu cijelo selo. Opet zaškrlpaše kola. Na kolima se treskaju burad i kante. Ponijeli seljaci mreže. Cak nijedna batara nije ostala u selu. Prolomi se vika iz rijeke. Istrča i Raja, s naročitom misijom: da vidi šta je i kako je. A seljaci jednostavno hvataju ribu, kupe je ko da su je onomad tu na kamare stovarili. Koji šaran Ui som. krupan i gojan, projuri pokraj svih nogu i izazove ciku i lom. Ode karavan kola s ribom u grad. Sjutradan vraća se karavan. U kantama samo zvecka. Klisar Raja sačekao ih na drumu, raširio zenice u 2uću, koji sigumo korača naprijed. Očigledno gunj niti mu je tijesan, niti preširok, јег Žuća svuda stigne, a ipak, kako mi to u selu rado velimo, nit se šije nit se para. Sa kola, zaturen kao ono kad su ppšli da zatvaraju rijeku, javi se čiča-Miljko; Pogledaj pokazuje kante šta smo lovili. Raja vidi lijepo spakovane brave, šarke, čivije, staklo... Pred očima mu sinu da su prodali ribu i to sve pokupovali, ali ništa ne reče, već ostade da blene. Jes’, jes’, iz naših izvora! Iz vode! ostadoše da mu bruje u ušima riječi čiloga starca Miljka. Iz vode! Za naš zadružni dom koji je izrastao kao iz vode!

Sta, tražite blago? Jeste, gradimo zadružni dom.

Oklijevala

Stara parola ~Nije još vrijeme“ izgleda da i dalje važl pod ponekom kapom. Milorad Samardžić, iz sela Ribara, sav ie u znaku očekivanja i još n’je kontrahirao ni kilogram žita. Ne zna čovjek onako ~sigumo“ koliki će mu biti viškovi žita: da U pedeset, da U šesdeset metaга. A možda on oklijeva i zbog toga što mu je u svježem sjećanju crnoberzijanski način poslovanja s viškovima. Milan Vujičić, iz Zminjaka, ima još dublje razloge zbog kojih ništa nije kontrahirao. On se dao na višu matematiku i hoće u decimale da izračuna šta će mu donijeti sto metara viška žita, koliko će moći da uhvati na novac a koliko na bonove. Prilikom ranijih otkupa on je zadavao muke narodnim vlastima, a sada se on znoji i muči; razmišlja računa. preračunava, kalkuliše, secuje. Muka je to imati velike viškove žita, a slafce viškove svijesti.

10 JTJLI 1948

3