Ошишани јеж

UZDUŽ I POPRIJEKO

Odvajkada je poznato da ne može svaki čovjek sve da zna. Zato i nije nikakvo čudo što Uprava fabrike šećera ~Vrbas“, nije tako dobro poznavala poljoprivredne poslova Naime, Uprava nije znala da pšenica poslije košenja treba da se i ovrše i smjesti u magacine, pa je, iz pustog neznanja, ostavila 100 jutara pokošenog žita da se razvlači uzduž i poprijeko, čime je uzgređ zaslužila da se po ovakvom njenom staranju o narodnoj imovini udari i uzduž i poprijeko!

GEOLOGIJA I DISTRIBUCIJA

Stanovnici Zelenike bili su svjeđoci zaista neobične prirodne pojave. Jednoga dana na inače ravnoj morskoj obali pojavilo se čitavo jedna brdo. Stanovnici su povjerovali da je u pitanju geološH poremećaj. Htjeli su da traže objašnjenje od nekog geologa. Medutim, ustanovilo se da je ~brdo“ sastavljeno od 40 vagona drvene građe i 15 vagona ostale robe, namijenjene preduzećima u Bairu i Kotoru. Pa pošto se ta roba nikako ne isporučuje gdje treba, bilo ]e jasno da objašnjenje ove „prirodne" pojave treba tražiti od dlstribucije, a ne od geologije.

IZLETI BEZ "PUTNIKA"

Zivot krovne hartije, uopšte uzevši, nije mnogo zanimIjiv. Okaće je tako na neki krov i cio svoj rivot provede na istom mjestu. Međutim, jedan vagon tog nesrećnog artikla imao je naroćitu sreću. Zahvaljujući distributerskoj mudrosti, nekoliko stotina rolni doživjelo je interesantno putovanje od fabričkog stovarišta u Alipašinom Mostu do prostranih magacina „Gvotebih“-a u Tuzli. Poslije dužeg i vrlo prijatnog boravka u magacinu sreća se ovoj krovnoj hartiji opet osmjehnula, јег je došao nalog da se sve rolne prekotrljaju natrag u Aiipašin Most. Krovna hartija se ipak ne vraća u stovarište 5z kojeg je pošla na ovu dužu šetnju, nego će se usidriti prekoputa u magacinu Sumsko-industriskog preduzeća u Alipašinom Mostu Ваг je vidjela svijeta.

PUNE OČI - PUNO SRCE

Kažete da šećera u slobodnoj prodaji više nema! Kako to?

Još niste dobili Sećer! Pa to prelazi svaku mjeru!

Stigao je šećer, fika Pero! Ne treba mi sad kad ga već ima.

MOŽBITI

Od pre neke nedelje počeli kod nas činovnici da se nešto šale. Došao tako jedan kolega, pa mi kaže: Migole, pipnl moj džep! A ono, u njegovom džepu od kaputa, nešto okruglo, drvenasto, pamučasto, ne možeš da uhvatiš ni za rep ni za glavu.

Sta je to? pitam ja. Ima to i kod mene! veli drugi kolega. Pipni samo. Opet tako nešto okruglo na ćoše, u džepu od kaputa, ne mogu nikako da se setim šta je. I treći se hvali tom zagonetkom u džepu. On je i neki stihoklepac, pa mi kaže; Cesto ne znam zašto, ženice i tašto, ja se tolTco pašt'o, uzalud se rešo sprema, kada nićeg nema. Dašto mi ti dašto! Nosim ga аГ rašto? Idite vi dođavola! - kažem ja njima. Kažite mi lepo srpski šta je to. To je možbiti. Sta je?

Možbiti, veli i drugi. Možbiti, - ponavlja i treći. I svaki se ponosno pipa po svome desnome džepu od kaputa. Salili se sa mnom nekoliko dana. A onomad moja Sanđa kaže meni: Baž si nekd smetenjak! Drugl Ijudi ponesu možbiti, pa donesu sandale iz sindikalne podružnice, donesu neki krompir, donesu i ribu, a ti možbiti nikad i ne nosiš... Sando, dosta je što me u kancelariji zavitlavaju sa tim zagonetkama— Uvek je za tebe bila zagonetka dobro snabdevanje, a drugi ko od šale nabave i kačkavalj, i vatelin za zimske kapute. pa čak i grožđe. Ali šta je to možbiti? pitam ja zaprepašćen, otprilike onako kao što bi neko pitao šta je to kamen mudrosti. A ona mi donese onda možbiti. Vi svakako znate; možbiti su ona dva drvena kruga o kojima visi mreža, zembilj koji se strpa u džep, jer u sindikalnoj podružnici, u zadruzi, u Granapu, na putu ka kancelariji Ш ka kući, Ш uopšte u nekome kutku Ш puta zavijutku nečega možo biti a može i ne biti, ali nikakva šteta nije ako možbiti gumemo u džep.

Milivoje Golubović-Mlgol

МЕZIМČЕ

Ne bi mu, gospodo, trebalo ništa uzimati na ime reparacija. Vidite i sami kako mu to Ијсро stoji!

Žandarmski komentar!

Zamisli, gos'in vodniče, da su nam još i ovi studiraii đok smo mi bili aktivni žandari! Ama, gos'in narcdniče, kao da sn i studiralL Oni i studenti oduvijek su п vezL

Sami sebe saplićemo...

Kolosječni materijal stanice Glibovac već duže vremena ležl razbacan po staničnom drumu. Kako je tlme putnicima i okolnom stanovnlStvu pružena dragocjena prilika da se besplatno snabdlju dobrim zavrtnjima, pločicama, kvačicama i raznim tifonima službenici ove stanice se čvrsto nadaju da će uskoro osvanuti dan kada se više neće morati da sapliču o taj, razbacani materijaL

Lokomotive i dodole

pORED ložlonioe ~Crveni krst“ tekla Nišava. Tekla po svojoj volji. Voda iz rijeke korišćena je za napajanje lokomotiva, Ali otkako je prokppan Nišavski kanal smanjen je vodostaj u rljeci i lokomotive se napajaju čak na nlškoj željezničkoj stanicL Mogli su svojevremeno da se iskopaju 1 arterski bunari, аН glavni inženjer ložionice bio je nelri inadžija. Smatrao se рокгаdenim ukrali mu vodu i čekao da mu sada vodostaj sa neke druge strane nadoknade. Neka prokopaju novi kanal do Morave 1 vrate otetu vodu. Kako nadležnl ne misle da prokopaju novi kanal, a lokomotžve još uvijek gube po dva-tri sata odlazeći u nišku stanicu na napajanje, to glavni inženjer predlaže novu kombinaciju za dobijanje vode: festival dodola ne bi li se umilostivili nebeski birokratl da геdovno liferuju potrebne kontigente kiše i podignu vodostaj Nišave.

6

Izdaje Savez udruženja novinara FNRJ Uređuie Ređakcioni odbor Glavni uređnik Liubiša Manojlović. Uredništvo: Staljingradska 31. т 22 "д 23 4. Administraci.a: Terazije 31 međusprat tel. 28-451. Cekovnl račun 1-906019. Stamparija „Omladina“ Voj. Mišića 19. Telefon 50-924—26 lokal 58. tseo b raa.

18 SEPTEMBAS