Ошишани јеж

JESENjE TRKE

Unučići doktora Pere i BE-SE-ŽE

SRETE me onomod jedon prijatelj: Jeste H čuli, MHivoje veli on meni doktor Pera neće nijedno svoje unuče da реЈсије tom vokcinom Be-Se-2e? Е?! zabrinuh se ja, jer som več svojoj deci potpisao dopušteпје za vakcinaciju. Kod, ne prođe don, a ono svuda u našem rejonu objaviše da doktor Petar Perič drži predavanfe »O značaju vakcinisanja dece i omladine protiv tuberkuloze, o iskustvima u drugim zemljama i neobaveštenosti pojedinica kod nas-« Dođoh, razume se, na to predavanje, dođe sa mnom i moja žena, s kojom som imoo več duge diskusije da li decu treba vakcinisati ili ne, ma da som јој prečutao šta sam čuo za unučiće našeg doktora Pere. Ali, bilo је uzalud što som pokušao da to zabašurim; pre nego što je i stigao ргеdavač, brujalo je več po celoj dvorani da doktor Pera Perič neče vakcinisati svoje unučiče. Vraču, isceli se som! govorio је jedan stari raspop. Jedno govori, a drugo radi! javio se još jedon šapat A onaj moj prijatelj koji mi je prvi saopštio kako je čuo da doktor Pera neče vakcinisati svoje unučiće, gordo je saopštavao: Ja ču da ga pitaml Čim počne diskusija... Stiže predovač i održa nam predavcnje. Reče nam da je u više zemalja vršeno kalemljenje i da je utvrđeno da vakcionisani u srazmeri 1:5, pa čak i 1:10 ne oboljevaju i lakše prebole tuberkulozu, i tako daije, i tako dalje Kozao je i to da su neke čika-Vase skloпе da unesu zabunu, pokušali da sobotiraju ovu akciju kod nasT doktor Pera j« završio rečima: Naše zdravstvene vlasti su čvrsto rešene da produže sa ovim rodom od neocenjivog značaja, koko bismo što više suzbili tuberkulozu u našoj zemljiA poče diskusija i onaj moj prijatelj, koji me je zbunio unučićima doktora Реге, prvi se javi za reč: Druže doktore, је K istina da vi svoje unučiće niste pelcovali? Nisam— T nečete? Neču! A zašto? pitao je ovaj slučajni islednik. Nema srca! javio se neko 'rz publike. —_Nama_ sovetuje, a on neče! viknuo je neko drugi, Zašto, doktore? ču se treči glasDoktor је očajno raširio ruke i saopštio: Ne mogu, pa ne mogu, na žalost. Nisam se ženio, nemam dece, pa nemam ni unučiće. Eto, na toj konferenciji nismo saznali samo koliko je korisna vakcina Be-Se-Že, nego videsmo i to kako brzo trči laž, iako su joj kratke noge-

Milivoje Golubović-Migol

PSIHOZA

VECERA je bila završena. Cika-Fića se smjertio u naslonjaču, raširio večernji »Glas« i započeo žvakanje tariane čačkalice, kojoj je übrzo prijetila sudbina da se pretvori u krhke drvene konce- Sin i snaja su se povukli u svoju sobu. Gospa-Bulka je dovršavala raspremanje stola— Hm, Bulka, sjutra se dijeli meso— Ej, ej, opet moram da se dižem sabajle. Ja, brate, ne razumijem taj svijet- Sto prave hajkačku psihozu? Nije tamo zec, pa da pobjegne u šumu- Meso je, u kasapnici je, čengelama ga privezoli— Jes, a ako nestane?! Pa dobro, dijeliče se drugi dan. Ne može kupon da ti propodne. Mrak je zamazao prozorska okna spustila se noč— Bulka, navi budilnik, pa hajd’mo na spavanje. Sat ravnomjerno kuca, gospa Bulka sve više i više pišti kao čajnik u kome voda počinje da vri. Cika Filip mljacka ustima i vrti se s lijeva na desno— Cuj, ženo, je I’ ti za sjutra misliš sladak kupus s ovčetinom? A, šta. Jes’, jes’... s ovčetinom— Samo izaberi dobro parče, cnako masnije, od bubrežnjaka— Tja, a ako okasnim, mogu i repovi da mi dopadnuCika-Fića guta pljuvačku ponijet mislima- — Kakvi repovi?! Masno nešto- A na koliko navi ti vekericu?

Na pet— Dobro, dobro— a kažeš i repovi шоgu da ti se zalome? Ama, mrdni tu malecku na četiri. Nemoj,' pusti da otspavam- Ne boj se repova, možda će i goveae da bude. Sat kuca dolje, gospo-Bulkin čajnik započinje ponovo da vri i šišti Ženo, a je Г brzo nestane goveđine ? Mogli bi sjutra jedan dobor gulaš- Onako, sa dosta aleve.Pa goveđe prvo izdijele- — A baš mi se prijelo- Sa dosta luka. I malo bibera i lorbera- De, dotjeraj tog našeg pijetla da zvrkne u tri. Dobro, dobro, spavaj! Opet se sve smiru|e .Cika-Fića se okreće na stronu sa čvrstom nomjerom da najzad zaspi Posljednja tramvajska ко!а ргоtutnjaše ulicom pri povratku u depo- On se trza— Bulka, krtinu da tražiš od prednjeg čereka— E, ako ti ne treba! Daju -edom— Ama, ako se prva namjestiš, moći ćeš da biraš- Vraćaj skozaljku na dvoZa kraće vrijeme prekida se razgovor. Ali uskoro-. Slušaj, a mogla bi pola da tražiš od ribića. Za jednu dobru supu i »rinflajš«. Onako sa paradajz sosom- Da, da, to svakako- Pomjerider još malo- Uostalom, koliko ima sati?-. Prošla ponoć! E, ja ne mogu više da spavam, mislim na šnicle... Dižem se idem da ’vatam redV- K.

AUSTRIJSKA IZLOŽBA

KAKO ON TO MISLI

Caldark je na skupštini OLTN govorio o »uzviienim principima čovječnosfi i poitovanju narodnih prava-

TRGOVANJE NA SLOGOVE

»Pe-tro-lej-ka«. Tako uče na onalfabetskim kursevima u Ргоkuplju da dijele na slogove riječ kojom nazivaju lompe na gas. To je sosvim pravilno. Ali u Prokuplju kao da je u praksi i neki analfabetski tečaj na trgovačkom polju. Slično dijeljenju na slogove vrši se tamo i ргоdaja gorepomenutog artiklaTo izgieda otprile ovako: kupoc počne da dijeli riječ na slogove i zoređa iz radnje u rodnju— Pe- u prvoj prodavnici kupi fitilj— Tro u drugom dućonu nabavi onu metalnu glavu koja drži fitilj. Lej- kod (nvolidskog privrednog preduzeća se snabdije staklenim dijelom u koji se sipa gas— Ka. najzod u trgovini »Posjača« dobije i stakleni cilinder. Tako je cijela lampa najzad kupljena. Sva sreća što se u Prokuplfu ne prodaju tur-bo-ge-ne-ralo-ri ili neki artikal sa još većim brojem slogova. Kako bi tek onda izgledala ta »slogovana« trgovina ?

ZA »ЈЕŽЕVU« DJECU Začarani kru g

Prodavcu se tuže: šljiva trula posta— Tovar dugo, druže, u magazi osta! Al’ u magacinu začas sjeku graju; Ovu robu finu željeznice dajui A tamo će reći: Grdnje su vam krupne, jer su krivci veći stanice otkupneI stanice smjesta već izgovor traže: Poodavno nesta nama ombalaže. Umjesto što tako odgovore kroje, nek pomete svako ispred kuće svoje!

16 OKTOBAR