Ошишани јеж

JOJ, DOKTORE!

MALI BOKICA PISE ~JE2U‘‘

POVELA se reč o zdravlju a deda smatra da je nepravilno ono što se kaže zdravIje to je blago čuvaj ga 1 štedi, bez zdravlja bogastvo ništa ti ne vređi već bl trebalo da se kaže bogastvo je blago, ko ima ne štedi, bez bogastva život ništa ti ne vredi i deda psovo zdravlje, šta ima od zdravlja i više bi voleo da je bolestan a bogat јег para zaleči svaku bolest a na pusto zdravlje moš samo da se takmičiš i zapinješ a pre je išlo fino na veštinu јег para na paru ide a ne na zdravlje. A nekldan deda kad je išo na slavu pao pa ne može đ ustane i počo da kuka jao prebio sam nogu i ima d ostanem bogalj za celi život a kad su ga preneli u prvi bife on molio da zovnu najboljeg lekara a svi Ijudi u bifeu kažu mu da su najbolji lekari u bolnici i pozvaii kola za spasavanje a kad je unet unutra deda kaže babi joj da 1 će da me prime, možda če da kažu paz kolki mu je stomak, sigumo je геакcionar a baba kaže pa neće oni tebi nameštati stomak već nogu a deda kaže joj dao bl kuću samo da nlje pukla kost a kad su

ga izneli pred lekara deda se raskuko joj doktore molim vas pazite јег ja izdržavam unuke pionire a pošto su vidli da nije prelomljeno i namestili mu nogu baba mu kaže viš kako su lepo postupali s tobom ko da si bož oprosti neki trudbenik a deda kaže eh čudna mi čuda, to je

mogla da namesti i kuma živka s čubure. Kad je opet proodo i došo kući ujka jova ga pita je 11 bre pajo jesi video one nove zgrade što se zidaju u bolnlci a deda pita koje a ujka jova kaže pa onde blizu bolnice ona nova klinika trećeg reona a deda kaže pa to

su sigumo počete рге rata pa sad samo dovršavate a ujka jova kaže nije ni ašovom zakopano pre rata a deda kaže sigumo su projekti napravljeni i lako je sad zidati po tuđim projektima a ujka jova kaže kaki projekti kad niste imali ni regulacioni plan a deda se ne da pa kaže mošte vi da ziđate nove bolnlce al ništa nema bez predratni lekara a ujka jova kaže e priznajem da još skoro đvaes godina nećemo imatl lekare koji su se rodili u fnrj. Cika sima priča kako je njegov rođak bio u uredu da se pregleda na rengen al moro da se svlači i čika sima kaže kaki su im to rengenl i te rengenđžije jer ja se sećam kad smo рге rata svraćali u boston na terazijama pa metnemo na nešto nogu sa sve cipele i vidiš lepo sve koske i koštice od prstići i to kroz svinjsku predratnu kožu a sad moraš da skidaš običan tekstil na tačkice a deda kaže more simo ne volim ti ja da gledam kostur nl od rođenu nogu. Povodom zborova birača o zdravstvenoj službi deđino društvo ne zna šta da kaže al deda ipak kaže što se bre ne obezbedi pelcovanje protiv sve bolesti ko u strane kultume države a ujka jova na to otpeva vašoj boljci nema leka, ne pomaže apoteka joj doktore.

Velikodušnost

Grčki Sv. Sinod obećava svakom monarhofašističkom vojniku koji pogine besplatan četrdesetdnevni pomen.

То је bogougodno djelo, oče, sa tim parastosima. Samo ćemo mi izgrnuti od posla.

NAIVČINE

Ра zar su cijene alkoholnim pićima maksimirane? čudili su se Ljubodrag Starinac, upravnik zadruge u Mlacu i Milehko Milenković, direktor ~Jastrepca“. A mi kupovali pošto ko hoće... Zar niste čitali „Službene novine“? A kakve su to novine? Ne znate! Polako, ~kad porasteš, kad razmisliš, kaz‘će ti se samo!“ I kazalo im se ~samo“.

Mileševski reformator

Cudnovata stvar, sedam vje kova prije mene niko se nije sjetio da okreči ove zidove!

Čuđo od snalažljivosti

Uprave pre duzeća i sindikalne podružnice slabo se zalažu u pogledu okupljanja nepismenih u svojim preduzećima.

Lako bih ja osnovao tečaj, ali ko će, zaboga, sa njima da radi kad su svi nepismeni?

Šalajke sela i grada

Godina je na kraju, dugovi se plaćaju; moj je đika tačan bio porez namirio šalaj!

Zborovi su nastali, birači se sastali; pa će pomoć svi da dadu vlastima u radu šalaj!

ČIKA GRANAPE, KAŽI DRAGIČKA!..

1Л našu uiicu došao nov tika '-*■ Granap. Nov, mlad Cika Granap, pun dobre volje. kako to već biva kod mladih početnika. Udesio radnjicu da je čoveku milo da u nju uđe. A on presusretljiv, Ijubazan, kao u priči. Neće tl on reći ~nema“ pa da ištete 1 tičije mleko. Cika-Granape, imate 11 meda? Meda? zastane on za časak, i već se snašao: A šta će vam med, kad imamo divan kompot od šljiva po 52 dinara kutija? Uzmite samo, to i ja trošim kod kuće, i verujte; ovakav prvoklasan kompot, još nikad nismo imaU. Dušanka, okreće se onda prodavačid, dajte drugu jednu kutiju onog prvoklasnog kompota. Pa sad, ja sam pošao da kupim meda, a izišao sam iz radnje sa kutljom kompota u rud. EMo, kakav je to volšebnik nsiš čika Granap, hiljadili se takvi! Onomad, dolazkn kući na ručak, a moj švrća ml sav гаdostan trči u susret: Tata, kaži đragička! A šta je to, Mićo? pitana ја obazrivo, јег ta] mo] vrag ima običaj da se ovim trikom posluži kad treba da mi prizna neko svoje nedelo, pa ako je unapred izvukao to

,,dragička“, onda ima pravo na bezuslovan oproštaj. Kaži, tata: dragička! ponavlja on, međutim, dok mu Uce zrači radošću. I ja se odlučujem: Dragička! kažem. No, a sađ, šta je? Cika-Granap đobio džem od kupina poverava mi sad Mića sa trijumfom. Jedva sam dočekao da se radnje otvore po podne, da

iđem i kupim deci taj džem. Cika-Granap me dočekao sa njemu svojstven m Ijubaznošću' Džem od kupina, je IЧе? Imamo, kako ne! Dabome, dabome! Samo, još nismo dobili cene. Kako bi bilo da zasad kupite deci malo ovih ringlica od sardelice? Znate li vi koliko vitamina to ima? Odneo sam deci mesto džema od kupina ringlice od sardelica, i ispričao im što sam znao o vltaminima. A kao utehu sam dcdao da će džem od kupina dobiti sutrana, čim čika-Granap dobije cene. Deset dana sam potom svakodnevno navraćao kod našeg Hka-Granapa i uvek sa istim rezultatom: cene nisu dolazile, a ja se polako snabdevao drugom robom: ~Divkom“, narodnira čajem, amarelom... Jedanaestog dana eto me opet tamo; Jeste li dobili cene, čika-

Granape? Jesmo. Pa dajte mi jednu kutiju. Prodali smo. Mora da sam izgledao vrlo utučen, te je čika-Granap uzeo da me teši: Pa zar se vi ne radujele što mi tako brzo prodajemo našu robu? Uh, huktao sam ја a moja deca se toliko radovala! No, pa zar je i to malo? nastavio da teši Hka-Granap. Deset dana su se vaša deca radovala! A đa ste još prvog đana dobili taj džem, deca bi ga pojela pa šta onda? Za maštanje, fantazije i iluzije ne bi ništa ostalo. Zar to nije daleko sadržajnije i važnije za razvoj i budućnost dece? I tako me potpuno übedio. Kad sam se kući vratio, još s praga sam doviknuo Mići: Mićo, kaži dragička! Dragička! kliknuo je moj naivko bez razmišljanja. Cika-Granap već prodao džem! Neću da pričam kako je izgledao u tom trenutku. „Izgutao“ je siromah, kako se to već njihovim dečjim žargonom kaže, ali među nama je postojala konvencija: kad se unapred kaže „dragička", onda nema ,djutiš“. Hteo sam da mu prlčam koliko to vredi što se on deset dana samo radovao zbog tog džema, ali izgledalo mi je da neće shvatiti. Ima priča za decu koju ni deca ne shvataju. Z. Konfino

18 DECEMBAR 1948

3