Ошишани јеж
ЧЕСТИТКА ИЗ ПАРИЗА
млааом стариу од 65 годпна
r a je Јеж неким чудом Француз, звао би се Ерисон и по француском закону он би овпх дана морао да окачи бодље о иlин и иде у пензију, јер је са својих шест и по банки одрадио своје, напунио довољно касу социјалног да би могао ладно да се посвети баштованству и неговању бодљикавих ружа. Тада би са поносом могао да препусти своје место младим Јежићима
са новом фризуром њихових оштрих младалачких бодљи. Наравно за разлику од наших прилика пензионисер би ту своју пензију и добијао па неби морао да ровари по кантама за смеће да преживи. Да је Јеж Француз, он би мењао министре, рушио владе и застрашивао мућкаре на положајима, као што то чини његов пријатељ Оковани Патак. Био би најчитанија новина, где би се новинари ломили да убаце неки свој папир, (без хонорара наравно) само да докажу да су на висини Патке. Ех, кад би се Јеж бар правио Француз за све оно што се око њега догађа, гледао би своја посла, неговао би свој тираж, и удварао се дистрибуцији да га пласира на ударно место сваког киоска, онако преко Политике на пример, или за пример. Али за разлику од Вука који своју длаку мења, Јежу бодље остају за живот, као једина одбрана, од свих опасностн н атентата. Наравно Јеж је наша домаћа, неприпитомљена животиња, некада чувена по сексу и познатом љубавном искуству ("јебо си јежа") коју данас обично срећемо у разјебаном и
пљоснатом стању по топлим асвалтним путевима, где је промрзли змнјоубица нзашао да мало загреје промрзле ноге. Из овога произилази да је судбина Јежа у директној и пропорционалној вези с препродајом украдених аутомобила и шверцом бензина. Што их је више, Јежа је све мање и шпсо не хаје због тога што ће змије да се коте по целој нам лепој и свеже поораној држави. Као да је геноцид над Јежом финалитет среће и
мнровне политике којз je тамо води. Додуше можда је ипак и боље што Јеж није Француз. Јер да је тако, има 90% шанси да би био педер, црнац, арапин или плаћеник, а можда би својим отрованим бодљама и он покушао атентат на нашег драгог и народном вољом изабраног нам доживотног Вођу. Зато Вам ми, Срби из Париза, шаљемо најлепше рођенданске и новогодишње поздраве. Останпте оно што сте увек били, уточиште здравог разума и духа, не дајте ником да вам кројн капу по његовој мери. Вама н шајкача добро стоји поготово кад је мало накривпте. Не онако ко што то Мак Доналд покушава да имитира. То је већ напвна зајебанција. Ваша мора остати озбиљна, као што доликује некоме ко је напунно 65-ту. Љубимо вас у ваше седе бодље, са жељом да вам пошаљемо и мало светлостн из истоименог града, у ту балканску таму. Једино не знамо како, јер су санкцнје важеће и за такву робу.
Ваш
Милан Ратковић
14
Mrlješ d.0.0. Grafičko-izdavačko i izvozno uvozno preduzeče 1 1000 Beograd, Kneza Miloša 9/1