Ошишани јеж

НАША ЗЕМЉА

Одлучили смо да одмор проведемо у нашој земљи. Купио сам бензин код уличних препродаваца и кренули смо ка мору. Али тешко смо се кретали, јер су улице биле закрчене стотпнама аутостопера. Није радио градски превоз. Стоперн су нас пустили тек кад су установнли да не ндемо у њиховом правцу. А у нашем правцу појавила се барнкада. Радннци Фабрике мотора блокиралн су пут у знак протеста. Морали смо обилазним путем. На обилазном путу барикаде рдника Фабрике пешкира. Морали смо споредним путем. На споредном путу барикаде незадовољннх сељака. Више нисмо имали куд. Срећом, сељаци су се сажалилн на децу и пустнли нас да прођемо, али да не причамо ником. У наставку споредног пута билп смо сумњиви једној полнцнјској патролн. Легитимисање, претресање, да ли имамо оружје н слично. Нисмо имали оружје и слично. Какви сте ви Србн кад немате оружје, питалн су се полнцајци. Опет легитимисање, претресање и два шамара. На лицу места ретрутовали су најстаријег сниа за резервни састав, а ми смо могли да наставимо пут. Ако је то био наставак, јер нас је већ код следеће кривнне зауставила наоружана унифор.мисана гомила. Прнчали су неким неразумљивим језнком и једва натуиали српски. Уследило је ново легнтимисање, претресање, да ли имамо оружје и слично. И даље нисмо имали оружје н слично. Срби су најсумњивији кад немају оружје, закључили су непознати и узели нам за казну једно дете као таоца. Остали смо могли да наставимо пут. И баш пут нас је ускоро довео пред монтажну бараку и дугачку заустављену колону. Шта имате да пријавите, интересовало је униформисаног господина којн није био полицајан. Жена је рекла да су нам једно дете киднаповали, а друго регрутовали, али је униформисани закључио да имамо нрописано једно дете и питао ме имам ли цигаре. Понудио сам човека да запали, али он ми је залепио шамарчнну и звнзнуо у пиштаљку, Ускоро је група униформисаннх својски претурала по колима, изручила нам ствари, рашафила аута, и са жаљењем установила да ништа не шверцујемо. Могли смо да продужимо даље. До следеће монтажне бараке удаљене петсто метара. Овог пута су нам пришли полицајци потпуно другачије обученн, са потпуно другачијим ознакама, и закључили да сам возио недозвољеном брзином. Свих петсто метара. Казна новчана, на лицу места. Може и у маркама. И тако смо најзад стигли на море. Наше земље.

Слободан СИМИЋ

ош не свиКе рујна зора. Нема дозволу »адлежног министарства.

глушам Б 92. 92 слуша мене.

вар је го. И управо силује!

цредседник је прави каваљер. Пропушта езаку прилику.

Вратите краља! Под условом да не доводи краљицу!

Он је под истрагом. Забранили су му излазак из Владе.

Опала нам је куповна моћ. Ми смо куповно импотентни.

Слободан СИМИЋ

Карикатура

Драган РУМЕНЧИћ

КО

Из јаве у јаву падајући Постадох снивши ја Југославија је страдајући Од бивше све бившија Постајала. И све мања Квочка на сред празног легла Не би ли из свог другог стања Још коју државицу излегла Ко згроми је и згрби је И ко је тако добро савио Да у њој Србин сред Србије Југословен је Југославијо

Благоје БАКОВИЋ