Ошишани јеж

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ

Иако је сада свуда у светуразоружање, то се не би могло рећи и за београдске школе. Ево неколико редова из дневника директора једне београдске осмољетке. -Ја и теткица нашли смо данас један пиштољ и шездесет метака у школи и ја сам јавио милицији. Оданде ми се јавио командир станице: -Немам сад ни једну патролу да вам пошаљем. Сва су кола заузета. -Па шта да радим? -Пошаљите то оружје по некоме у станицу. Имате ваљда неког поузданог ученика... Вуковца..; Поготову, ако има : кола...По некеод њих, после завршетка шкбле долазе родитељи колима... -Немам сада по коме да вам шаљем... Четири сата су поподне и ђаци отишЛи кућама... А што ви не пошаљете овамо, ону вашу колегиницу, социолога, која је истраживала малолетни криминал... -Ни она није ту. На боловању је... Пре неки дан су је малолетници претукли на пијаци... Уосталом, чекајте. Даћу вам њен кућни телефон, па се договорите с њом... Кад оздрави нека дође по то. ... После неколик дана дошла је у школу патрола. Обрадовао сам си и Запитао: -Хоћете ли да узмете ову муницију? -Не можемо. Ми смо дошли због неког другог посла. -Па шта да радим са пиштољем и муницијом? -Узмите, па пуцајте... Што само ви у вашој школи да будете изузетак.

Милош ТАСИЋ

Е.Б.

>pov Бирс, видећи колико је цивилизација узнапредовала откад је он умро, одушевљено узвикну Светом Петру: - Сад ти је лако, Перо, више се не мораш двоумити! - А што? - Па, видиш да безгрешних више нема. - Мислиш да ће ми сад бити лакше. - Сигурно. Једноставно шаљеш све на једну страну. - Е, мој Бирсе, ја сам мислио да си ти ипак довољно бистар циник. - Зар гријешим?! - Не, него код мене ти је увијек исто. - Како? - Безгрешних никад није било*

ПРАЗНИ РАЈ

Емброус Бирс, звјерајући по Рају, изјави:

- Како је досадно! Нигдје никог. - Хтјео си да се увјериш да ли си у праву, да нико није заслужио Рај - одговори му Свети Петар. - Увјерио сам се - расположено одговори Бирс. - Добро, а сад мораш назад гдје је и твоје мјесто. - Назад у Пакао!? - подвикну весело Бирс. - Назад. јг

ОДБРАНА САТИРА

сатиричара да не воли људе. -0, не, Ви сте у великој заблуди. Људе веома волим, и баш зато пишем сатиру. - Како то може бити истина, поред таквог Вашег писања?!" - Једноставно. Пороке не волим. - Па, ко их воли?! - Али, ја то и кажем!

Горан КЉАЈИЋ

АДСКИ ТРИПТИХ

(Стр а х )

У животу као на рингишпилу Окрећеш се око своје осе Болан мислиш да си у егзилу Жељан беле завичајне росе Живиш животом уплашене срне Од гонича не можеш побећи И када лампа спокоја утрне Излишно је певати о срећи Нема наде кад си усред ада Тамо зверови скубу духу кости Тамо дува северац прохладан А громови туку без милости У животу понор до понора Како снити када туче мора? (Самоћа) Самоћа је од себе бег А можда и сусрет са собом Њен црни и тешки тег Направи ме својим робом Сручи се у душу попут слапа Потопи све што је чило Здушни мир брзо попапа Или га избоде оштрим шилом Како у њој да бриге свијем Када се оне не дају свити У самоћи певају провалије Тамо се ни сан не да доснити! (Опрез) Све што си у живот улагао Од тебе још напора иште Ако сп по природи нагао За час тп то пониште Буди човек од такта Не дај да те преваре лако Дошла су претешка вакта Кад тужи и суди Дракон Ако се жалиш на нешто Удара шаком по губици Дракона избегни вешто На послу и на улнцн У протнвном бостан обра (Главна је лозинка гољи) Дракон је љут ко кобра Ако му ниси по вољи!

Жарко ЂУРОВИЋ