Ошишани јеж

ГЕРХАРД ГЕЗЕМАН ПО ДРУТИ ПУТ МЕЂУ ЦРНОГОРЦИМА

ЦРНОГОРСКЕ ПОЛИТИЧКЕ (НЕ) ПРИЛИКЕ

r С:lц кад су С€ мало стишале страсти и кад се са одређене вреоцјењују сва бурна догађања око иЗвођења представе ■ДЈЕД МАРКА МИЉАНОВА више је него очито да појава овог Килибардиног драмског мртворођенчета није случајна и не изненађује. Он eefc дуже времена континуирано,систематично и упорно врши ревизију наших историјских, духовних и културних вриједности рушећи и одстрањујући све оно што није на фону помодних евроатланских укуса и интереса. У тој акцији еманципације нашег наслеђа, некритички, а често и грубим фалсификатима, много тога из наше баштине олако се оглашава ретроградним и анахроним и немилосрдно избацује из наставних планова, уџбеника, лектира у чему министар Кујовић има незамјењиву улогу. И споменика је превише; ницали су као печурке послије кише. Предузете су мјере да се то сведе у реалне оквире у складу са свјетским стандардима. Рушење је у току. Нешто мало историјског наслеђа ипак fce бити сачувано. Унаточ томе што ће нас то непријатно подсјећати да смо некад били дио тог озлоглашеног Балкана. Послије ригорозне селекције тај фонд треба депоновати на неко скровито мјесто. Најбоље у музеје. Тамо иначе нико не улази. Овога пута, са пуно разлога, на Новаковом тапету нашло се чојство и јунаштво наших предака. Оцијенио је да ове врлине, толико својствене овом народу морају проћи кроз процес демистификације. У противном на нашем путу у пацифистички свијет били 6и оптерећени великим баластом. У том свијету чојство је непозната категорија, а ни о јунаштву немају

много боље мишљење. Бекон је тврдио да је храброст слијепа и да су јој родитељи грубост и незнање. По Емерсону јунаштво је досадно. Волтер није волио јунаке, јер они стварају превише буке. Наполеон је, истина, упозоравао да храбре не треба хинити, али: познато је како му се то на крају обило о главу, Њихово данашње поимање јунаштва дио је високософистициране технологије ратовања: очи у очи са противником на раздаљини од бар петнаест хиљада метара. И како 6и то изгледало да се сад неко од наших државних великодостојанственика нађе у друштву новопечених црногорских пријатеља и доброчинитеља Медлин, Кука, Весли Кларка, Вокера, Солане, Роберсона и почне причу о моралу, достојанству, чојству и јунаштву својих предходника, Било 6и умјесно као кад 6и запјевали у кући покојника. Тешко је и замислити какав 6и израз лица добиле оне и иначе до зла бога блазиране и изопачене фаце. То 6и се оправдано могло схватити и као провокација и стављање на знање да и ми дижемо главу и да 6и могли постати некооперативни као неки ту из окружења. Благовремено је Новак схватио да се то мора предуприједити. Новак је човјек са визијом. У вријеме највеће гужве око премијере његове представе, кад су 4.000 полицајаца штитиле аутора и извођаче од гнијева народа и кад су о томе медији данима нашироко извјештавали, ја, ваљда под утиском свега тога, усних чудан сан. Сањам да се јавио Герхард Геземан. Обрадовао се, каже, кад је чуо да се код нас поново много говори и пише о војводи Марку. 0 црногорским јунацима и сам је пуно писао, а све ово што се сад

код нас дешава подстакло га је да се поново лати пера. Само, сад 6и, каже, писао о чојству и јунаштву данашњих главаша, насљедника својих славних претходника. Због старости не може поново у Црну Гору и моли помок На први мах се осјетих срећним и поласканим што ћу моћи помоћи нашем освједоченом пријатељу. Међутим кад мало боље размислих обузме ме нека зебња. Што се чојства тиче био сам начисто: та травка овде већ поодавно не ниче. Ми смо се о свом јаду забавили, не можемо одбранити ни себе од себе а камоли другога од себе. Кад је у питању јунаштво био сам сигуран да ту неће бити никаквих проблема. Докопах се оловке и папира и кренух са мало ширим избором. Прва мисао ми би Свето Маровић. Ранко Кривокапић, Иличковић, Пецо Поповић, Вуле Мараш. Гувернадур Миомир Мугоша. Јуначина Минићу Вучина. Војин Ђукановић, бог анђела заборавио. Срце лава у Ђурђевца Сава. Парача, од Цетиња града бијелога. Кад мало застадох и погледах на списак нека горчина и туга ми се обавише око срца. Нико ни налик на јунака. Одговорих човјеку. Тога што Ви тражите овдје више нема. Други вјетрови нашим просторима данас дувају. Оно што смо били, више нисмо. Денацификација и расцрногорчења је цијена уласка у космополитски свијет, креиран по најновијем моделу. Јунаци нам више не требају. Нас брани Нато. Промијењени су укуси. Јунаци овог доба су удворице, лижисахари, иноплаћеници, квислинзи, полтрони, марионете, колаборанти. "Црногорци не љубе ланце" архивирано. Драго БОЈОВИЋ

gg Лист за сатиру и хумор Уредник: Драго БОЈОВИЋ Година 107. НОВА СЕРИЈА Број 71