Ошишани јеж

SANTA MARIA DELLA SALUTE

Tpefca награда за пародију

Драгиша ПАВЛОВИЋ РАСИНСКИ Опрости, мајко, света, опростн, што ум ми смрачи похлепа горда, опрости врело моје младости, што дворце сања изба ми јадна, зар није лепше вековат у те, Santa Maria della Salute. Опрости мени, грешнику једном, шаљем ти ево молитва хрпе, што бејах занет ја жељом бедном, шћах нову хаљу, да збацим крпе, сторњај моје жеље уврнутс, Santa Maria della Salute. Опрости што буљих у совре туђе, док глад ми трбух гризе и кида, да л то сам ђаво у мене уђе, сад би колача - каквог ли стида, а некад; "Ех, да је проје жуте". Santa Maria della Salute. Опрости што сам у рату страдо, молим те, клечећи склапам шаке, пођох да срушим, а сам падох, сад сам без ноге, ходам на штаке, шибај ме зато, та узми пруте, Santa Maria della Salute. Опрости грех мој и страшну бруку, што брату рођеном крвцу пусти, на оца свога што дигох руку и смејах се када јадник изусти: "Зар и ти сине Бруте?" Santa Maria della Salute. Опрости света, рајске ти палме, што хулим на Бога и на власт, с Богом hy лако, читаћу псалме, ал како hy с влашћу на исти пласт, ил с оннм "контра" - исто ме љуте, Santa Maria della Salute. Опрости мајко, подари ми спас, и Србљу слоге за живот дуги, не дај да сада кад судњи је час, једни су "за", "протнв" су други, а трећи као мумије ћуте... Santa Maria della Salute. Опросто што ни сад, кад већ hy мрет, ја не знам, искрепо велим теби, ни зашто ми то ради свет, ни зашто ја то радим себи, тек, свима опрости, покажи путе, Santa Maria della Salute.

ТРИДЕСЕТ ПОЕТСКИХ ГОДИНА

Да године, осим тешких, сурових, сушних, кишних, дугих, гладних, престушшх, историјских, предратних, ратних и поратних, ипак, могу бити и јубиларне, показује и доказује песник Драган Лакићевић, који је ових дана обележио

ДјрнДе [сет годавп Драгрн ЛакићевиК је об|пеж№о књигом рохуШs£^к а песма" (названу по првпздбј afetb еншШШђмЖ 197ђ) и изузетно у|пелим поетсконмузичким niorpssioM у СКЦ-у (Београд, 12.4.200(4). у којем «п?|уч&| гвовали: Рајко Петров Нбго, Злата Нуманарић', Вјера Трнфунова Мтјовић, Катарина Милепков тћ. г/)рдапа Марјановић. Галипа KocNb и цесник. И6,;Лрне шиге, коју j[e СЈдободан đeiilnpßHh у едиц^ји'. ; ?,! Символ" Шзадаали смо песму

ЗЛА ГОДИНА

Ја нисам соко. Као гавран гачем, А ни као гавран немам своју цену. Више нисам сличан ни своме имену Тице и живина нада мном предњаче. Од јунака видим само бледу сену; Притајен мртвујем. Не певам, не плачем Ни Обилић, нити Старина Новаче, Што је утеко у гору зелу. Недостојно жнвим, али то не видим. Непочинства чиним, али се не стидим. И зло и добро сад ми исто значе. Ако сам бившег племена остатак, Ако нисам хајдук, нека будем јатак Између Роваца и двије Мораче.