Ошишани јеж

„Стршелови" вицеви

На малом, 'белом облачићу на небу, седе двојица покојника. Један од њих се кикоће: -Зашто се церекаш? -Гледам оне будале доле, још ме оперишу! * Пацијент се полако повраћа из анестезије. Изнад њега се наднесе новек у белом. -Докторе - пита пацијент, - Како је прошла операција? -Добро, - одговара човек у белом. - Само ја нисам доктор. -А, ко сте? -Свети Петар... * -Имам за тебе једну лошу и једну добру новост каже жена мужу. - Разводим се од тебе и удајем се за суседа. -А која је лоша новост? * Жена се пола сата врти у кревету: -Ох, Ћиро, не могу више! Са јорганом ми је топло, а са ћебетом ми је хладно. -Па, покриј се и једним и другим па ће се неутралисати! ★ -Господине капетане, ручка ће бити довољно само за половину чете. -Онда ћемо ручати после јуриша! * -Мој муж ми много помаже у кућним пословима. Јуче је, на пример, откинуо лист са зидног календара.

ПИЛЕ У ГЛИНЕНОЈ ШЕРПЕЊИ

Улазим пре неки дан са целом пензијом у ресторан „Златно пиле" и поручујем топлу пилећу чорбу. Келнер ми сервира велику глинену Касу, још из бабиног времена. Бућкам кашиком два-три пута, али унутра нема ништа. Покушавам да пронађем нешто што личи на парченце пилета али ми ни наочаре у томе не помажу. Зовем поново келнера: -Извините, да ли 6и ми рекли шта је ово у ћаси? -Како, бре - шта је? ПилеКа чорба! - одсече он нервозно. -Али у чорби нема ништа, мој прикане... -А шта би ти хтео да има за три марке, а? - подиже тон келнер. -Али, да барем има једна мала мрвица. Тек да се заварам - огдоварам му са осеКањем кривице. -Ако хоКеш једну мрвицу, онда поручи пиле у црепуљи! - одговара ми он строго. После једно сат и четврт доноси ми пиле у великој глиненој турској црепуљи, из какве није јео чак ни лидер турске мањине у парламенту, вођа ДПС, Ахмед Доган. Узимам виљушку, али већ од прве налетех на кост. Зграбио сам црепуљу са пилетом и одох право код кувара.. -Мајсторе! - вичем кроз шубер. - Чини ми се много коштуњава порција... -Таква ти је среКа, пензијо! Допало ти је коштуњаво пиле. Товљено је патриотским обећањима за време косовске кризе, - смеје се ова будала. -Па и тежина порције, чини ми се да није у реду продужавам да излажем чињенице. -Каква тежина, бре? - жацну се мајстор. - Дај га овамо на кантар! Узима пиле са глиненом шерпењом, а стрелица на ваги показује 520 грама. -Јеси видео! Чак има више двадесет грама! тријумфује он. -Да, али заједноса турском грнчаријом! - прецизирам ја. -Па онда узми пиле на жару! Хрскаво, запечено, масно и дебело! - виче изнутра кувар. Несмедох да користим његов савет. За цело пиле неће ми дотећи комплетна пензија, а шта ли би тек рекли европски емисари, када сазнају чиме се храни бугарски пензионер у овој кризи?

Спас МИХАИЛОВ-ВУТЕВ

(с бугарског Милош Тасић)