Ошишани јеж

минут постајала све већа. Пао је на колена и са обе руке почео да чупа косу, а затим је песницама почео да се удара у главу. Царинику је једва успело да га подигне са земље. У том моменту Стрезо је зграбио цариника у загрљај и сузама и пљувачком сакупљеном у устима почео да му кваси лице. Цариник је узалудно покушавао да га одгурне, али Стрезо је. касг да се налазио на рингу, задржао позицију клинча. - Народе, помагајте да се откачим, пашће ноћ! Нећете моћи до ујутру да пређете границу! - запомагао је цариник. Уз помоћ неколицине путника композиција ЦариниСтрсзо је била раздвојена, а затим су га угурали у његов "москвич". - Више не желим ни да те видим! Одлази што пре са границе! - сиктао је цариник. Сада смо ми дошли на ред. Пошто нам је најсавеснијс прегледао кола, цариник нам је дао знак да прођемо. Прошло је пола сата како смо прешли границу, а од Стрезових кола ни трага. - Пошто се онолико потресао, можда сс Стрезо сурвао у неку провалију? - мрмљала је моја жена. - Ено његових кола, на паркиралишту! - приметих, и осло; бодих жену мрачних слутњи. Стрезо је у руци држао кљешта и шрафцигер, и помоћу њих јс дсмонтирао танацирунг на вратима кола. Тугу и сузе на његовом лицу заменило је ведро расположење. Са усана му је одјскивала песма 11 Друже Тито ми ти се кунемо, да са , твога пута не скренемо..." Кад је танацирунг са врата био скинут, доживсли смо . велико изненађење! Из међунростора на вратима Стрезо је извлачио котуре качкаваља "Балкан" и "Витоша", безброј риблшх конзерви, као и техничку робу, "од иглс, до локомотиве". Нама је тек тада постало јасно да душа друга Тита није још ни стигла на онај свет, а Стрезо је "скренуо" са Титовог пута. Помоћу оних сцена на граници уснео је да . прошверцује робу, кушвену у Бугарској.

Карикатура;

Iалери ПАВЛОВ

Благоја СТАМАТОБСКИ, "Остен",

', Скопље

(С македонског Милош Tacuh )

"СТРШЕЛОВИ" ВИЦЕВИ

УБЕДЉИВ Млад адвокат говори у суду: - Господо поротници, већ сама нињеница да је окривљени изабрао мене за адвоката., говори о његовој потпуној неурачунљивости! ПОКОЛЕЊЕ - Тата, хоћу да једем! -каже мали Рус оцу. - Ах, каква су ова данашња поколења... - уздахну отац. - У твојим годинама ја сам хтео да будем космонаут! РЕЧ ЈЕ РЕЧ Рус, нови богаташ, учинио је велику услугу једном мафијашу. Овај ra са захвалношћу пита: - Кажи, буразеру, шта могу да учиним за тебе? - Желим да ме, када умрем, сахране на Црвеном тргу - одговори овај. Мафиозо га упуцава и обраћа се сарадницима; - Сахраните мог пријатеља на Црвеном тргу!

Кацикатура . ' / '/ из Цасописа ”ОСТЕН”/