Ошишани јеж
НЕЗНАНЕ ПСИХОДЕЛИЈЕ
Шта би дале државе настале на тлу бивше Југославије да им је данас тамо као нама овде. Да су те државе знале шта ћемо ми постати, оне сигурно ннкада не би ни помислиле да се отцепљују од нас. Али, народи тих држава који су оно онда као један скочили да се одвоје од нас Срба у свим српским земљама, нису имали наше данашње новине. Да су они могли макар и да завире у нашу данашњу штампу уверили би се како у рајском врту, како се другачије зове Србија, све цвета, како смо највеће градилиште у Европи, док нам на овоме што тренутно имамо завиди цео свет. Где би државама Балкана био крај кад би данас били тамо где се ми налазимо? Сигурно не на линији Карлобаг, Карловац, Огулин, Вировитица. Тамо где се ми данас налазимо, њихбва нога још није крочила. Да је државама Балкана било макар на крај памети, која је на овом полуострву као природни ресурс у великом дефициту, да ће нама данас бити овако како њима никад неће бити, оне би се ујединиле у Балканску Федерацију и онда би све заједно закуцале на неки од граничних прелаза и кад би чуле "слободно", која је реч код нас у најчешћој употреби и као властита, и као заједничка именица, али и као придев, глагол, број, па и везник ако треба, ушле би и питале нас да ли бисмо их пустили унутра. Али, у тим тренуцима једино што је недостајало балканским државама, осим свега осталог, био је наш данашњи радио. Да су балканскс државе слушале наш данашњи радио, оне би, осим славујевог поја,
могле да чују још и то како смо ми брана оне речи која је код нас најчешће у употреби и као властита, и као заједничка именица, али и као придев, глагол, број, па и везник, ако треба. Осим тога, балканске државе би преко наших данашњих радио станица могле да чују још и то да нама нико не може ништа, да ако нисмо јачи, онда смо бољи и да смо једна од свега четири земље које граде вагоне, од игле до локомотиве. А, да је Европа знала шта смо ми, не би се данас налазила на коленима пред Америком, него би се налазила на леђима пред нама, спремна да нас раширених Погу прими у свој загрљај. Али, Европа појма није имала ко смо и шта смо ми, а није нас ни могла схватити, јер није говорила српски, да је цео свет разуме. Ну, да је Европа користила сервис наших данашњих новинских агенција, и сама би, па, макар и не знала српски, разумела да смо ми по броју патриота далеко испред осталих народа света, док се утуслама са нама нико не може мерити, а да о броју оних којима је радикално срце на левој страни и не говоримо. Да је Европа макар мало ослушнула глас наших данашњих агенција, одлично би знала који је најстарији европски народ, где је колевка цивилизације и како је ово последња оаза братства, једнакости и слободе, или што би се тамо рекло егалитаризма, либерализма и фратернитеризма. Ипак, у најтежем положају у односу на нас је свет. Свету, том уморном старцу, односно, дједу, како би се рекло у оном делу другог ока у глави које на ствари гледа нашим очима, ни у сну не пада на памет
колико би му било лакше да је данас уместо мимо нас, ишао спрам нас. На светску жалост, остатак земаљске кугле није разумео савремене процесе и нашао се у раскораку са нама. Али, да је свет гледао нашу данашњу телевизију, никада му се не би десило да буде мимо нас. Да је свет гледао нашу данашњу телевизију знао би да смо ми изнад света, да ми свакоме можемо да кажемо да је ђубре једно империјалистичко, да је Кина оно чему треба свако да стреми, а да је Ирак само станица на путу за Кину. Изопачени свет, међутим, не да се није потрудио да гледа нашу данашњу телевизију, него је и многе овдашње грађане успео да зарази идејом како нашу данашњу телевизију нормалан човек може само жмурети. Ти који су подлегли оваквој пропаганди света нису ништа друго него једна шачица издајника, који према свим испитивањима јавног мњења не представљају више од деведесет и девет одсто становништва. Та занемарљива шачица јада и није за неко озибљно промишљање, а наша штампа, радио, агенције и телевизија, као и остали слободни медиокритети, учиниће оно што им је задатак: да ту бедну мањину од 99 одсто прикључи здравом језгру које чини 0,0001 одсто оних који и сада верују нашим гласилима, и оних 0,0009 одсто грађана који су још неопределзени и који представљају добар основ за нови почетак онога што смо половином овог века имали овде, на Балкапу, у Европи, а богами и у једној половини света.
Радивоје БОЈИЧИЋ
5