Ошишани јеж

СССС

да простите она, ма колико била важна у животу $ сваког Србина, она се најчешће креше. На другом месту је сестра. Према сестри Србин гаји нежна осећања. Сестра његовог друга и његова је сестра. Али, кад загусти јебе сестру без пардона. Отац је света линност. Оца крешу углавнбм педери, па стога и оволики опис је довољан. Педофилија је доста распрострањена. Србин може /о, Господе/, и дете у колевци. Уживо. А може и супротно од тога, о мајко Мила. Такви нису прави Срби и пичка им материна! После оца и деце на реду је ближа и даља родбина. Најпопуларнија је свастика. Опевана је у хаику песмици: ко не јебе сваст не зна шта је сласт. Кад изређа све од мајке до пашенога, на реду је Бог. Кресање Бога је комунистичка заоставштина. Сад би требало кресати Богове на власти, али, пет стотина година под Турцима потврдило је уверење да се Србин с властима не шали и да за тако велику јебачину нема муда. Шта више, дозволиће да га врхушка кара где стигне и како стигне. И тако следећих пет стотина година. Јебига. Србин и када диже раволуцију или диже демонстрацију не може без секса. Зато је главна парола сваког јебеног Србина: Само Секс Србина Спасава.

Милан Д. ШПИЧЕК

РЕЦЕПТИ

Видео сам одмах да нећи изаћи на добро. Доктор је само вртео главом и пелиставао моје резултате. А онда је почео да пише рецепте. Лек за срце, лек за јетру, лек за бубреге, лек за желудац... девет комада. Цео шпил. Пожурио сам у државну апотеку. -Ово нема, ово нема, ово нема... листала је мрзовољна апотекарка скоро и не гледајући натписе. -Да немате можда ... замене? - приупитао сам чисто реда ради. Погледала ме је таквим погледом да бих се сигурно од нечег разболео, да већ нисам боловао од свих

болести. Покупио сам свој шпил и упутио се у приватну апотеку. -Ово нема, ово нема, ово нема... поновила је апотекарски рефрен приватна апотекарка. -Извините, да ли негде УОПШТЕ има лекова? - питао сам прилично резигнирано. Приватна ме је погледала мање патогено, али више зачуђено. -Има... на бувљој пијаци! - открила ми је јавну тајну. А на пијаци свега и свачега. Кинеских, индијанских, корејских, белоруских, и многих других пријате-

љских лековитих земаља. Тада се испречио један мали али велики проблем. Нисам имао толико пара пута девет. Покупио сам мојих девет рецепата и вратио се кући девет пута болеснији. У наступу очајања изненада сам се сетио старих добрих времена. Како су се лечили наши стари? Записима! Узео сам своје рецепте и један размутио и попио са водом, други са чајем, трећи сам ставио под јастук, четврти на чело... И већ ми је боље.

Слободан СИМИЋ

Карикатура:

Владо ВОЛАШ