Ошишани јеж

ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

НАША ПОЈАВА ФЕМА: Мико Фо, Хоан Хо, КунФу! Јован! ЈОВАН: Ево ме, мајсторице! ФЕМА: Море, имаш ли ти памети или немаш? Гледаш ли ти партијску хронику на Син РТС-у или не? Кад си још овакву мајсторицу у свом веку видео? ЈОВАН: Вала, така на свету нема. Па шта сте ме звали? ФЕМА: Звала сам те да ти дам партијску тегулу, да не будеш као досад. Прво и прво; ти се више звати Јован, ни Ханц ни Жан. После свих тих натовских гадости та имена не долазе у обзир. ЈОВАН: Него? ФЕМА: Ван Јо. ЈОВАН: Не, забога. А шта fce на то да каже наш мајстор? ФЕМА: Он се одавна више не пита. Па и он се већ зове Јао Пао. То је ноблес Ван Јо. У овој кући ће се одсад само китајски говорити. ЈОВАН: Каква кита? ФЕМА Кинески кукавице. Китај је једна велика, пријатељска и лепа земља, коју сам ја више пута посетила. Они имају зид велики скоро као онај наш, који сам и ја направила. Ти нећеш носити те хаљине, него сам ти донела свилу, свуда унаоколо са жутим потунетом. Има да изгледаш као прави мандарин.

ЈОВАН: Маните се тандара мандара, мајсторице... ФЕМА: Слушај ти, Ван Јо! ЈОВАН: Молим вас, мајсторице немојте ме звати Ван Јо. ФЕМА: Ти канда пружаш отпор? А ти знаш шта ми чинимо са такима. ЈОВАН: Ја нећу да будем Кинез, па макар овај нас морао тридесет пута да прочитам вашу књигу. ФЕМА: Добићеш пара као и сви остали око мене, а ако искажеш партијску послушност добићеш и Анчи Чу. ЈОВАН: Јој, Анчице, јој Дунаве, Жута реко!

ПОЈДВА ДРУГА ФЕМА: Анчи Чу. АНЧА: Ево ме! ФЕМА: Да ми купиш мало сен жермен - како га врага зову, жен шен. Овај грубијан Ван Јо тако гадне речи говори, ко да је на митингу, да се човеку црева морају мутити. АНЧА Милостива госпоја! ФЕМА: (хода поносито) Кунг Фу!

ТРЕЋА ПОЈАВА Јован (униформисан) ЈОВАН: Ево ме, господин директоре, Митре!

МИТАР: О, часни те крст потро; који те ђаво нагрди? ЈОВАН: Господин Митре, пазите с ким говорите. Ја нисам више Јован него Ван Јо. Или ако не можете да упамтите зовите ме Јан Во. Који ме шегртом назове, он је пропао код моје мајсторице. Има да му лети директорско дупе чак на Тјенанмен. МИТАР: Она ти је заповедила да се тако обучеш? ЈОВАН: Дакако. Ја сам њен пединтер. Сад, кад опет победимо, има да буде све другачије. МИТАР: Доста, имена ти Божја, преврћу ми се црева, Шта је та жена наумила? Избори иду, а ви се тако накарадили. (оде). ЈОВАН: Идите ви, и време је да једном одете. Ван Јо је од свију вас најпаметнији. Па пола Београда већ ковори кинески. Кинези купили нашу струју, па hy потрошњу изгледа да плаћам у ју(л)анима. Ауто ми иде на кинески бензин. А како чујем и телефони ће да буду њини. У пољопривреди суша, па ако хоћу да преживим, пиринач ми не гине. Због несташице лекова тако сам ужутео, да ме је срамота да се умешам међу наше. Јао, ето ње: -Мао Це Тунг, мајсторице! Драган МАТЕЈИЋ

Карикатура:

Мухамед ЂЕРЛЕК