Ошишани јеж

О ШТЕТНОСТИ ПОЉУПЦА

Прича

Зоран Божовић

Удруштву за заштиту мушкараца од жена др Пепић је био најстарији члан и имао је чланску карту бр. 1. Момак по убеђењу, без иједне тамне мрље у биографији, тј. без иједне компромитујуђе везе са женским родом, важио је за мудрог и одмереног човека који држи до свог мушког Ја. Стога се нико није изненадио када му је Председништво поверило израду пројекта "Пољубац: да или не?" Др Пепић није од оних који одлажу послове. Одмах је засукао рукаве и за недељу дана нацрт је био готов. Ево, укратко, његове садржине. У уводном делу аутор је дао сажет историјски преглед места и функције пољупца у људском друштву, од родовске до мултиполарне заједнице. Посебну пажњу посветио је пољупцу којим је Јуда обележио Христа, наглашавајући да је издаја суштина и смисао сваког пољупца. Да би то доказао, набројао је сијасет љубавника који су се растали у највећој мржњи, сијасет побратима који су се на крају завадили на крв и нож, сијасет државника који су се братски љубили, а затим ратовали до истребл>ења. У поглављу "Пољубац, данас и овде", др Пепић се осврнуо на заразне и погубне призоре љубљења на филмском платну. Полазећи од става да се тај пагански обичај не може правдати ни естетским, ни комерцијалним разлозима, истакао је за пример индијске филмове у којима је љубљење строго забрањено. У посебном амандману аутор је подробно размотрио проблем ширења сиде и апеловао на све људе да се угледају на чувеног пољског научника који је на своја путовања увек водио супругу, како не би морао да је љуби при одласку и повратку.

Централни део пројекта посвећен је истраживању настанка и развитка пољупца у кући, на улици, на послу и на свим могућим скуповима да би на крају констатовао да је овај огавни обичај много распрострањенији на неразвијеном југу него на развијеном северу. Док јужњаци кидишу да се љубе у свакој прилици, северњаци не воле да се љубе чак ни у кревету. У посебном поглављу под насловом "Опасне замке" др Пепић полемише с неким привлачним, али у основи неприхватљивим. гледиштима. Тако, на пример, цитирајући др Костића који сматра да мушкарац треба да се стиди када добије грип од љубавнице, а да треба да се поноси када га добије од своје супруге, др Пепић убедљиво доказује да је сваки грип добијен преко женског пољупца подједнако срамотан и штетан. У Закључку, аутор се још једном осврће на целину пољупца, па поткрепивши своје ставове мноштвом негативних примера из праксе, енергично захтева да се пољубац, као такав, у најкраћем могућем року забрани и преда забораву. На жалост, овај пројекат, као и многе друге добре замисли, пао је у воду. Приликом прекуцавања материјала, др Пепић се нашао на заједничком задатку с лепом Даром и, ево, већ месец дана не избија из дактилобиороа. Питате се шта тако дуго раде? ГТа сигурно не раде на пројекту. Љубе се, ето шта раде!