О гајењу пиварског јечма

28

шкроба, и зато су за производњу пива неподесна, о тога је и сасвим појмљиво, да ппвари и сладари само пуна, што округлија и тежа зрна за свој посао траже, јер је то њихова „права роба.“ // Па не само тежина зрна, него и његова лепа и чиста спољашност, његова боја, уплпвише на оцену „пиварског јечма/ 1 Нека је зрно пуно и тешко као олово, ппвари he га потцењивати, ако нема и лепу, чисту боју. Дакле, „пиварски јечам“ треба да је по садржпнп пун, а по спољашностп да је леп, чист, иначе ће га пивари одбацити. Оно је свакојако чиста боја знак, да је јечам у своје време пожњевен и да је добро очуван. а нарочигпо да није покисао. Кад само врхови на зрну поцрне, а не поцрнп цело зрно, онда је то сигуран знак, да је то зрно од влаге оболело; ту се улегла једна днтна гљивица, и она he зрно да уквари. Ни једна добра сорта јечма за производњу пива, од којих смо на свом месту раније више одлика описали и препоручили, нема мрљаво, црнкасто зрно, само ако је јечам на време пожњевен п до вршитбе бар, добро очуван. При оцењивању доброг, здравог јечма, иде.боја упоредо с осталим добрим особпнама; једно без другога даје лошију, а све укупно даје нзврсну „пиварску робу.“ Пивари траже на зрну и „лепо лице“. Али бива, бива велпмо, да зрно на класу, још на њиви, усљед нагле промене времена, изгуби боју, али зато не изгуби ни мало баш од своје доброте: оно је пуно, без икаквог мприса, плевица му је танка - али нема и оне лепе боје, која се