О демократији у Америци. Св. 1

239

Али што је нарочито приметно у делу капетана Шмита, јесте то што он меша с добродетељима својих савременика својства која су остала непозната већини од њих; његов је стил прост и чист, његова причања имају све знаке истине, његова описивања нису украшена.

Тај писац дивно осветљава стање Индијанаца у време открића Северне Америке.

Други историјописац кога треба читати јесте В ехегт]еу. Беверлеово дело, које сачињава једну свеску у-12, преведено је на француски, и печатано у Амстердаму 1707 год. Писац почиње своје причање с годином 1585 и свршава га с годином 1700, Шрви део његове књиге садржи историјске документе у правом смислу, односеће се на постанак насеобине., Други садржи занимљив опис стања, Индијанаца тога, удаљеног доба. Трећи даје врло јасне идеје о наравима, друштвеном стању, законима и политичким обичајима Виржинаца из времена пишчевог. а

Беверде је родом из Впржиније, и то му је дало повода, те је рекао у почетку, „да моли читаоце да не испитују његово дело као строги критичари, јер рођен у Индијама, он признаје да незна чисто и добро свој језик.“ Поред све те учтивости насеобинца, писац засведочава, дуж целе своје књиге, да нестрпељиво сноси старешинство старе постојбине. У Беверлеовом делу налазе се такође безбројни трагови онога духа грађанске слободе који тада оживљаваше енглеске насеобине у Америци. Тако исто налази се траг подепаности које су тако дуго трајале међу њима, и које су закасниле њихову независност. Беверле мрзи своје католичке суседе из Мариланда још више него енглеску владу. Стил је тога писца прост; његова су приповедања често врло интересантна и уливају поверење, Француски превод беверлеове историје налази се у краљевској библијотеци,

Ја сам видео у Америци, али нисам могао наћи у Француској, једно дело које би такође заслужило да се чита; оно је названо: Назбогу об У рртта, Ђу Ма алт 516.