О демократији у Америци. Св. 1

242

Сва жестина п све религиозне страсти које су биле „узрок постанку Нове Енглеске одушевљавају п оживљују његова причања. У његовом начину писања често се налазе "тратови рђавога укуса; али он привлачи, јер је пун неког „одушевљења које се на послетку саопшти читаоцу. Он често не трпи друге вере; а још чешће је лаковеран; али у њему се никад не опажа жеља за варањем; у његовом се делу по кадшто налази лепих места ш истинитих п дубоких пдеја, као што су ове:

„Пре доласка пирптаваца, вели он, св. [. гл. [У. стр. 61, Енглези су више пута покушавали да населе земљу коју ми обнтавамо; али како они пмађаху у виду само материјалне пнтересе, то беху увек спречавани да остваре своје намере; са свим је друго било с људима који дођоше у Америку, натерани и подржавани високом верозаконом пдејом. И ако ови последњи нађоше више непријатеља но што их икада нађоше основачи ма које насеобине, они опет за то осташе постојани у својој намерп, и установа коју образоваше постоји још и данас.

Матер уноси по кадшто у своја строга псторијска излатања слике пуне благости п њежности: пошто је говорио о некој енглеској госпођи коју је верозакона ревност довела са својим мужем у Америку, п која после кратког времена умре од умора нп невоља, он додаје: „Што се тиче "њезиног доброчиног мужа, Исаака Џонсона, он покуша да живи без ње, па како му не беше могућно, умре п он (св, Да иетраи 71)

Матерова књига дивно показује време и земљу коју он „описује.

Кад хоће да нам каже узроке који су навели пиританце да траже прибежиште преко мора он вели:

„Небесни Бог позва из свога народа оне који обитазваху Енглеску. Говорећи у исто време многобројним људма који нпкад не беху видели један другога, он их испуни жељом да оставе угодности живота које налажаху у својој

а