О демократији у Америци. Св. 1

Американски закони деле такође очева добра, али само у случају где његова воља није позната: „јер свави човек, вели закон. у држави Њујорку (Кеуљед 5бафшћез, св. 1. Аррепах, стр. 51), има потпуну слободу, власт и право да. тестаментом располаже са својим добрима, да завештава, да, раздељује, у корпст ма кога лица, само ако не завештава у корист неког политичког тела или организованог друштва“

По француском закону, једнака, или скоро једнака подела правило је за завештатеља, =

Већина, американских република, још дозвољавају субституције, и само им ограничавају дејства,

Ако је друштвено стање Американаца још демокралскиј од францускота, француски су опет закони демократскије од њихових. То се објашњава боље но што се мисли; у Француској, демократија се још занима рушењем; у Америци, она влада мирно на развалпнама.

(8) Страна 70

Кралти садржај изборниг услова.

Све државе дају грађанима, изборна, права по навршеној двадесет првој години. У свима државама, бирач треба, да је становао неко извесно време у диштрикту где гласа. То се време мења од три месеца до две године.

Што се тиче данка којим је условљено бпрачко право: у Масахусецу бирач треба да пма три фунте штерлинга, прихода, пли 60 фунти капштала.

у Родисланду је нужна непокретна сопственост у вредности од 180 долара (704 !т.).

У Конектикуту, треба имати имање које доноси 17 долара прихода (од прилике 90 ћу.)

У Њужерсеју, бирач треба, да има имовине која вреди 50 фунти штерлинга.