О демократији у Америци. Св. 1

ј– сл

бори у старим друштвима Јевропе, и пренеше га само на обале новога света. Оно тамо могаше расти у слободи, и заједно с наравима развијати се мирно у законима. Мени се чини да је несумњиво да ћемо пре или после и ми (Французи) као Американци, доћи готово до потлуне једнакости стања. Но ја при свем том не закључујем отуда да ћемо ми једном морати да изведемо, из таквога друштвенога стања, оне политичке последице које су Американци из њега извели. Ја сам врло далеко од тога да верујем да су они пронашли једину форму владе коју демократија може себи дати; али довољно је да је у обема земљама стварајући узрок закона и нарави један исти, те да имамо грдан интерес знати шта је он произвео у свакој од њих.

Ја дакле нисам испитивао Амеркку само за то да задовољим љубопитство, што би у осталом било праведно, ја сам хтео да у њој нађем поуке којима би смо се могли користити. Грдна би била превара мислити да сам само хтео да напишем похвалну беседу Американдима и њиховим установама. Ко год буде читао ову књигу увериће се да то није била моја намера. Исто тако моја цељ није била да извесну државну форму. у опште хвалим и преузносим; јер сам ја из броја оних који мисле да готово никад нема апсолутне доброте у законима. Ја шта више нисам намеравао ни да изричем свој суд о томе да ли је друштвена револуција, које ми се ток чини неоспоран, била корисна или убитачна по људство. Ја сам ту револуцију узео као дело свршено или готово да се сврши, и тражио сам у народа у којих се она извршила, онај народ у кога се она најмирније и најпотпуније развила, а то за то да бих јасно разповнао њевине природне последице, и, ако је могућно. пронашао средства да је учиним људма корисном. Ја признајем да сам у Америци видео нешто више од