О демократији у Америци. Св. 1

својих закона за надзор. Чист производ такса или ђумручина ударених неком државом на увозвну и извозну трговину, биће на расположењу благајнице Савезних Држава, п сваки такав закон биће подвргнут прегледу и контроли конгреса. Ни једна држава не сме, без конгресовот одобрења, ударати таксе на, товар лађи, пздржавати војску или ратне лађе у време мира, закључити какав уговор шли савез с другом неком државом или с неком страном силом, пли повести рат, осем случаја, непријатељске поплаве или опасности која не би трпела никаквог одгађања.

ЧЛАН 1.

ПРВИ ОДЕЉАК,

1, Председник ће Савезних држава пмати извршну власт: он се бира на четлрл године; његов пзбор, као и избор подпреседника који се бира за толико псто време, бива овако: =

2. Свака ће држава наименовати, начином који буде прописала њена законодавна скупштина, један број бирача који ће бити раван целокупном броју сенатора и представника који она шаље у контрес; али ни један сенатор или представник, ни једна особа која заузима какво плаћено место или место од поверења, не сме се напменовати за бирача.

3. Бирачи ће се скупити сваки у скојој држави, п тласаће тајно за двојицу од којих ће бар један бити становник друге државе а не оне које су они. Они ће начинити списак лица за које се гласало, и броја гласова које су она добила; потписаће п одостоверити тај списак и послаће га запечаћена, у место пребивања владе Савезних Држава на адресу председника сената који ће у присуству сената и представничког дома, отворити сва писма и избројати гласове. Онај који буде добио највише гласова биће председник. Ако тај број сачињава већину бирача, ако су више њих добили ту већину, и ако двојица,

“ а = 965