О демократији у Америци. Св. 1

294

пмала силу закбна 20. Апрпла 1777 " год. п која нису заста= рела, шли која нису укинута шли пзмењена, као п декрети законодавне скупштине ове државе, који су данас у силпи важности, остаће п даље државни закони, са пзменама које законодавне скупштина буде нашла за добро да учини; али сви делови тога обичајнога права п више именованих акта којп се не слажу са садашњим уставом, укидају се.

14. Свака уступка земље коју је учинпо у овој држави краљ Велике Брптанске, или лица вршећа његову власт, после 14 Октобра 1779 год. не важи п сматра се као да није ни учињена; али ништа, у овоме уставу, неће ослабити важност

устушпваљга, земље које је пре тога доба учинио краљ п ње-

гови претходници, шли неће понпштити повеље (сћатће5) које је пре тога дао он или онп, нпти уступке пли повеље које је доцније дала држава пли лица вршећа њезину власт, нити ће нарушити обвезаности илп укинути дугове учињене државом, особама т друштвима, нити права сопствености, слуЧајна права, тражбпне пили ма какав судски поступак.

ЧЛАН УШ.

1. Сенату пли предетавничком дому дозвољено је поднети једну шли више измена у овом уставу. Ако је предлог за измену потпомогнут већином пзбраних чланова оба дома, предложена пзмена или пзмене увешће се у њихове записнике, са гласовима за и против, п предаће се пдућој законодавној овупштини на решење.

Те ће се пзмене предати јавности на три месеца пре избора те законодавне скупштине; ако, по уласку те скупштине у дужност, две трећине свију избраних чланова у сваком дому усвоје предложене измене, онда ће их законодавна скупштина морати да поднесе народу, у време и на начин којп она буде прописала.

Ако народ, то јест ако већина свију грађана који имају право гласати за избор чланова законодавне скупштине, одо-

ал

при ен а нса