О демократији у Америци. Св. 1

28

којих се састоје бесплодни и изкрхани врхови Каменитих брегова. Пошто су воде сурвале земљу на дно до„лине, оне су без сумње свалиде за собом и један део самих стена које су скотрљале на најоближније, стране или косе; и, пошто су их смрвиле једне о друге, покриле су подножје брегова с окрњцима које су истргле с њихових врхова. (А).

Уопште узевши, мисисипска је долина најкраснија, од свију које је Бог слремио за човечије обиталиште; а међутим може се рећи да она још није ништа друго него једна пространа пустара.

На источној страни брегова Алеханис, између подножја тих брегова и Атлантиског Океана, протеже се један дугачак низ стена и песка који као да је море заборавило пошто се одатле повукло. То је земљиште у средњу руку широко само.48 миља, али је дугачко 890. Земља се, у овоме делу американскога континента, (копна), може само с великом муком обделавати. Блље је у њему мршаво пи једнолично.

На том негостопримном прибрежју почела се најпре развијати људска радиност. На том језичку неродне_ земље зачељле су се и порасле енглеске насеобине од којих су доцније постале Савезне Американске Државе. Ту се још и данас налази огњиште силе, док се на задњој страни скупљају готово у тајности прави елементи великога народа коме без сумње припада будућност копна.

Кад Јевропци ступише на обале Антила, и доцније у приморје јужне Америке, мислише да су се преселили у оне баснословне пределе које појете опеваху. Море блисташе од тропске ватре; изванредна провидност његове воде дозволи први пут оку морепловца да загледа у дубину бездана.' Овде онде показиваху се ми-

" Воде су тако провидне у Антилском мору, вели Малтебрун, ев. ПЛ. стр. 726, да човек може да распозна