О демократији у Америци. Св. 1

25

После те прве ограде улажаше се у хладове централне шуме; ту се налажаху помешана највећа дрва која расту на двема земним полу-куглама. Платан, каталпа, шећерни јавор и виржинска топола укрштаху своје гране с гранама раста, букве п липе.

Дрва ту непрестано изумираху као год и у шумама које су под човечијом влашћу; ади нико не уклањаше њихове остатке. Они се дакле нагомилаваху један на другога: време не беше довољно да, их доста брзо претвори у прашину и да спреми нова места. Али и у сред тих нагомиланих остатака, препорођавање се продужаваше без престанка. Пузеће биљке и траве свакога рода избијаху кроз све те сметње које им стајаху на путу; оне се пужаху дуж сваљених дрва, увлачаху се у њихову прашину, подизаху и разламаху иструлелу кору која их још покриваше, и крчаху пут њиховим младим изданцима. Ту дакле смрт на неки начин потпомагаше живот. Обоје беху заједно, и као да жељаху да помешају и споје своја дела.

У тим шумама пароваше велика и дубока мрачност; хиљадама потока, којих току људска рука још не беше обележила правац, одржаваху у њима вечну влагу. Ту једва човек могаше видети по неки цветић, по неки дивљи плод и по неку тицу.

Мир и тишину природе нарушаваше ту само пад каквог престарелог дрвета, водопад какве реке, рикање бивола и жвиждање ветрова. |

На источној отрани велике реке, шуме поступно ишчезаваху, а место њих протезаху се безгранична поља, и ливаде. Да ли је природа, у својој бескрајној различности, одрекла семе дрвета овим плодним пољима; или боље, да, ли-је људска рука негда истребила шуму која их покривашеР» То се није могло дознати ни средством предања ни средством научних истраживања.

Међутим те грдне пустаре не.беху са свим лишене