О демократији у Америци. Св. 1

28

образован човек долази помоћу њих. Међутим у њему се не опажаше ништа гробијанско; на против, у њего-= вом начину делања владаше нека обичајна уздржљивост п неки род аристократске учтивости.

Благ и гостољубив миру, неумолим п свиреп преко сваке мере у рату, Индијанац се излагаше опасности да умре од глади само да спасе странца који би закуцао у вече на вратима његове колебе, а својим сопственим рукама раскидаше. дркћуће удове свога. заробљеника. Најславније републике старога света нису никад виделе постојанију храброст, гордељивије душе пи ватренију љубав к независности, него што тада сакриваху у себи дивље шуме новога света. Дошав у приморја северне Америке, Јевропци учинише врло мали упечатак ; њихово присуство не порода ни завист ни страх. Какав уплив могаху онп учинити на такве људе» Индијанац знађаше живети без потреба, трпети а да се ке жалп, п умрети певајући. Као год и сви остали чланови велике људске Фамилије, тако п ови дивљаци вероваху у осталом да постоји неки бољи свет, п обожаваху под разним пменима Бога створитеља васионог света. Њихови појмови о великим умним пстинама у опште беху прости п Философски. (Г).

Ма како да се чини да је народ кога карактер овде скицамо првобитан, опет се зато не може посумњати да је у истим пределима бпо пре њега неки други, образованији и у свему од њега напреднији народ.

Из једног тавног п нејасног, алп код већине индијских племена на прибрежјама Атланског мора распрострањеног предања увиђамо да су негда тп псти народићи обитавали на западу реке Мисисипи. Дуж обала реке Охпо п у целој“ централној долини, налазе се још и сада сваки дан брежуљци начињени људском руком. Говори се да се у тим споменицима, кад се прокопају до средине, налазе људске кости, нека чудно-