О демократији у Америци. Св. 1

42

мисли, излажаше велика и са свим спремна из средине старог феудалног друштва.

Енглеска влада жељаше да удали од себе“ семе смутња и елементе нових револуција, па за то и гледаше са задовољством то многобројно исељавање. Она га шта више потпомагаше свом својом снагом п врло се мало брињаше о судби оних којп прелазише на амерпканску земљу да траже прибежиште против строгости њених закона. Могло би се рећи да она сматраше Нову Енглеску за предео одан сањарпјама уображења, и који требаше да се остави слободним покушајима новака.

Енглеске су насеобине увек пмале више унутрашње слободе п политичке независности него насеобине других народа, п то би један од главних узрока њиховог напредовања ; али то начело слободе нигде не би потпуније усвојено него у државама Нове Енглеске.

Тада беше признато као опште правило да земље новога света, припадаху оном јевропском народу који их је први пронашао и заузео.

На тај начин готово дело приморје Северне Америке постаде енглеско прптежање на свршетку шеснаестог века. Средства која британска влада употребљаваше да насели та нова притежања беху разне природеу: извесним случајевима, краљ потчињаваше један део новога света упратитељу кога он сам бираше, и који управљаше у његово име и по његовим непосредним налозима ' То је колонијални (насеобински) систем осталих јевропских.држава. У другим случајевима, он уступашенеком поједином човеку или неком друштву извесне делове земље као сопственост. - Тада се све грађанске

! То је био случај с Њујорком.

2 То се десило с Марнландом, Каролинама, Пенсилванијом п Њужерсејом. Види Руске Шебољу, у01. 1, р: 11—81.

тј вени