О демократији у Америци. Св. 1

51

идеја о праву није можда никад била непознатија;:

ваводи нису никад имали мање политичкога живота; пком ви праве слободе никад нису мање занимали умове; и у то су време та начела, која, јевропски народи пили не познаваху пли презпраху, била проглашена у пустињама новога света н постала будући символ једнога,

великога народа. Најдрсвије теорије духа човечијег остварише се у томе друштву које изгледаше тако

смерно и о коме без сумње ни један ондашњи јевропски државник не би нашао за достојно да се заузима: лредано ориђиналности своје природе, уображење човеково ствараше у њему на брзу руку законодавство какво историја још не познаваше. У тој тамној демократији која не беше произвела пи ђенерале, пи Философе, ни велике писце, један човек беше у стању да устане и

да, пред једним слободним народом, на задовољство:

свију овако лепо определи слободу:

„Не варајмо се о томе шта треба да разумемо под нашом независношћу. Има до иста неки род покварене слободе којом се животиње служе онако псто као и

човек, и која се састоји у чињењу свега онога што се:

допада. Та је слобода непријатељица сваке власти ; она не трпи никакве законе ни правила; ми с њом постајемо нижи од самих себе; она је непријатељица пстине и мира; и Бог је држао да мора устати против ње! Али има једна грађанска п морална слобода која налази своју силу у удружењу, и рад чије заштите постоји и

сама влас: то је слобода чинити без страховања све

што је право џ добро. Мп треба да бранимо ту свету

слободу у свима опасним случајеврма, а ако је потребно, |

да. јој жртвујемо п сам живот.“

То што сам казао већ је довољно да јасно представи карактер енглеско-американске цивилизације. Она. је производ (и то треба увек имати на уму) двају са свим разних елемената који су у другим местима,

4%

реванши