О демократији у Америци. Св. 1

52

често долазиди у судар, алп који су у Америци за чудо

добро спарени и готово спојени један с; другима о је елемента јесу дуг вере ш дуг слободе.

Основачп Нове Енглеске беху у исто време п жестоки приврженици секта п одушевљени новаци. У псповедању вере и верозаконим убеђењима постављаху онп себи вајтешње границе, али од политичких предрасуда беху са свим слободни.

Отуда две разне тежње, али које пису противне једна другој. Њихови се трагови опажају свуда, ако у наравима тако п у закопвима.

Ти Људи жртвују верозаконом мњењу своје прија теље, своју Фамилију п своју отаџбину; рекао бп човек да су са свим предани тражењу тога душевнога добра које су дошли да купе по тако скупу цену. Међутим видимо их да готово с једнаком ревношћу траже материјална богатства п морална уживања, небо у другоме свету а благостање и слободу у овоме.

Политичка начела, закони п људске установе 13гледају под њиховом руком као ковне п растегљиве ствари, које се могу по вољи окретати п удешавати.

Пред њима падају препреке које држаху у затвору друштво у коме су рођени. Стара мњења која од толико векова владаху светом пшчезавају, а открива се скоро безгранично поприште п бескрајно поље. Дух човечи удеће у те грдне просторије п прелази пх у накрст; али дошав на границе политичкога света задржава се. Он стрепећи престаје употребљавати своја најужаснија својства, одбацује сумњу, одриче се потребе новачења, уздржава се да подигне завесу светилишта ни с поштовањем се поклања истинама које одобрава без претходног пспитивања.

Дакле, у моралном свету све је подељено на класе, уређено, предвиђено, у напред решено. У политичком пак свету све се претреса, све се оспорава, све је не-

ве еји а аее-и