О демократији у Америци. Св. 1

57

таталпа, с великим непокретним сопственостима; али њихово упливисање управо не беше блатородничко, као што се то разуме у Јевропи, будући да они немађаху никаквих привилеђија (повластица) и да због обделавања земље робовима немађаху закупаца, па потоме ни патронства. При свем том велики сопственици на југу Худзона образоваху виши сталеж, који имађаше своје засебне идеје и укусе, и који у опште вршаше политичке послове. То беше неки род племства које се мало одликоваше од масе народа чије страсти и интересе лако примаше и не узбуђиваше ни љубав ни мрзост; у кратко рећи оно беше слабо и готово без живости. Тај се стадеж стави на чело побуне на југу: њему се има благодарити за све велике људе американске револуције.

У то доба, цело друштво би потресено: народ, у чије се име борило, и који поста сила, зажеле да ради сам собом; демократски се нагони пробудише; јарам старе отаџбине једном скрхан, доби се воља за сваку независност: индивиндуална, (лична) упливисања престадоше мало по мало осећати се; обичаји и закони почеше да иду истој мети.

Али закон о наследству би узрок те једнакост учини свој последњи корак. 1

Мени је за чудо да старе и нове публицисте нису | приписале законима о наследству: већи уплив на ток. људских послова. Ти закони истина припадају грађанском реду, али би их требало ставити на чело свију политичких установа, јер они невероватно упливишу на, | друштвено стање народа кога су политички закони само,

' Под именом закона о наследству, ја разумем све законе којима је главна цељ да одреде шта ће бити | с имовином после смрти имаоца. У број тих закона ] спада и закон о супститудијама (поднаследство); истина, је да п он забрањује сопственику располатати својим