О демократији у Америци. Св. 1

58

израз. Онџп осем тога имају један известан п равнообразан начин којим утичу на друштва; они тако рећи овлађују нараштајима пре него што дођу на свет. Они дају човеку готово боговску власт над будућношћу својих подобних. Законодавац уреди једанпут наследство грађана па је миран за читаве векове: давши једном покрет своме делу, он може дићи руке од њега: машина после ради својим сопственим силама, и иде као сама од себе цељи у напред означеној. Свклопљена на известан начин, она скупља, концентрише, гомила око неке главе имовину, а на скоро затим и власт: она тако рећи подиже племство из-земље. Руковођена по другим начелима и управљења на другу страну, она ради још брже: она распарчава, дели, растура имања и власт. У том случају догађа, се по кадшто да се људи поплаше брзипе њезинога хода, па не надајући се да је могу зауставити, покушавају бар да јој ставе на пут сметње и тегобе. Онп хоћеју да оспоре њезино дејство другим противним ; али је то старање узалудно. Она мрви, или разноси у ваздух све што нађе на своме путу, она се подиже у висину и брво се спушта, на земљу све дотле док је не претвори у покретну п неопипљиву прашину на коју демократија седа. У

Кад закон о наследству дозвољава, а још више кад. налаже једнаку поделу очевог имања међу свом децом, онда он производи двојака дејства, која се морају раз-

_ лаковати једна од других, ма да теже једној истој цељи. 1 По закону о васледству, смрт сваког сопственика, причињава револуцију у сопствености; добра мењају не

добрима пре смрти; али он га обвезује да их сачува само за то да бп их недирнута предао свом наследнику. Главна је дакле цељ закону о субетитуцијама, да одреди шта ће бити с добрима после смрти сопственпкове. Остало је само средство којим се он служи,

пође невина ==