О демократији у Америци. Св. 1

59

само газде, него, тако рећи, и природу; она се непрес-.

тано цепају на све мање п мање делиће.

То је непосредно и, на неки начин, материјално следство закона, У земљама где законодавство наређује да се очевина подједнако дели међу децом, ту имања, а нарочито територијална, морају дакле непрестано тетжити к смањивању. Међутим последице тога законодавства осетиле би се тек после дугога времена, ако би се закон оставио својим сопственим силама; јер, ако се само

Фамилија не састоји из више од два детета (а каже се да |

је три средњи број чланова Фамилије у земљи која, је

насељена као Француска), та деда, пошо поделе имаће

свога оца и своје мајке, неће бити сиромашнија него што су они свики за се.

Али закон о једнакој подели не упливише само на

судбу добара; он дејствује на душу сопственика, и |

позива у помоћ њихове страсти. Његови посредни ути- | паји уништавају нагло велике имовине, а нарочито |

велике домене.

У народа у којих је закон о наследству основан |

на праву првородства, територијалне домене прелазе по правилу целе с колена на колено. Отуда излази да се дух Фамилије тако рећи материјализира у земљи. Фамилија. представља земљу, земља представља Фамилију

п овековечава јој име, порекло, славу и добродетељи.

Она је непропадљив сведок прошлости, и драгоцено јемство будућега живота.

Кад закон о наследству одређује једнаку поделу, он уништава присну свезу која постоји међу духом Фамилије и одржањем земље; земља престаје представљати фамилију, јер како није могућно да остане неподељена, после једног или два нараштаја, то је очевидно да се мора непрестано смањивати, и да ће је,на послетку са, свим нестати. Синови једнога велџкикога газде пољских добара, ако нису многобројни, или ако имају среће,