О демократији у Америци. Св. 1

68

би као неко ново откриће Америке. На скоро за тим нагрнуше тамо исељеници, п непозната друштва изникоше у једанпут из пустиње. Државе за које се пре неколико година п не знађаше, ступише у ред држава 'американскога Савеза. На западу се може видети најпотпунија демократија. У тим државама, које је тако. рећи срећа на брзу руку склопила, становници су са свим скорашњи на земљишту које заузимљу. Они једва, познају један другога, п ни један не зна, историју свога, вајближега комшије. У том делу американскога копна, народ не само да није изложен утицају великих имена, и великих богатстава, него ни онога прнроднога благородства које произилази из научности и добродетељи. Ту нико нема оне поштовања достојне власти коју људи дају за успомену живота који се проводи у чињењу добра пред њиховим очима. Нове државе на западу имају већ становника; алп уређено друштво у њима још не постоји. У Америци нису само имовине једнаке; једнакост се распростире до извесног степена п на саме умне способности, Ја не верујем да има земље у свету у којој се, при једнаком броју становника, налази тако мало незналица, п мање научењака пето у Америци.

У њој сваки пма основно знање, али велико знање: нема готово нико.

То се лако разуме, п тако рећи нужни је ревултал онога што смо напред рекли.

Ови готово Американци имају толико да могу угодно да живе; они дакле могу лако да набаве прве елементе: људских знања. |

У Америци има мало богаташа. Због тога скоро: сви Американци имају дакле потребу да зпаду какав му драго занат, а сваки занат захтева изучавање, АмериБанци могу дакле да посвете само прве године живота.