О културама у Јужној Србији

11

прилагодити новим приликама које радна пијаца намеће: мора се прибећи напреднијем раду и употреби не само савршенијих справа и алата већ и машина. Тек тада ће обделавач имати користи од гајења ориза, па ће се не само он задржати на томе послу, већ и другоме дати подстицаја да га се прихвати.

Друга је потреба: да се отворе фабрике за љуштење ориза (чишћење, вађење зрна из љуске), да би се, тако, утицало на развијање гајења ориза. Чим фабрике отпочну куповати ориз ради чишћења или га буду чистиле за ујам, с места ће се умножити број одгајивача и проширити простори под оризом.

Трећа је потреба: трговинским уговорима не убити домаће гајење ориза. До сад се у томе погледу ишло до апсурдума: царина и трошарина на ољуш- | тен и неољуштен ориз је била тако распоређена, да је увоз ољуштеног ориза био релативно јевтинији, него неољуштеног. А та разлика, нарочито у погледу трошаринског оптерећења, отежавала је