О књижевности : са спроводном речју и допунама за ово издање

22

сам у њему и овде рекао у прилог књижевности, нисам говорио рго сlото, зато што сам и сам професор књижевности, но заиста у интересу младих људи добре воље и у интересу наше младе културе. У својим старим хартијама које су остале неупотребљене за ово предавање, и које сам прегледао за ову прилику, нашао сам ово место: „Господо, Ја не хвалим књижевност себе ради. Мени су све науке подједнако драге, и не једанпут жалио сам што живот човечји није довољно дуг

—■ или боље: што човек не уме да га употреби с више реда - да може све науке да позна. Ја сам, осим тога, и сам шарао већ неколико пута ван књижевности, и можда имам по кога мањег свеца, ван чисте књижевности, кога нежније волим коју капелицу, у коју радије идем но у овај велики храм. Ја вам говорим непристрасно и чисто у вашу корист. Мимогред буди речено, ја ћу вам о тој непристрасности говорити, и њој се можете увек од мене надати...“ То што сам пре много година хтео рећи својим ђацима, могу поновити данас, овом приликом. Ја и данас говорим непристрасно. Књижевност није панацеја, којом би је њени сувише ватрени браничи хтели прогласити, али је моћно васпитно средство ка врло високим циљевима.