О књижевности : са спроводном речју и допунама за ово издање

40

сти и залогу трајног задовољства. То је тековина која има трајну и свакотренутну вредност, која је служила халдејском пастиру, служи данашњем Енглезу или Америчанину, и служиће човеку тридесетог века.

Цела књижевност у главном и није ништа друго до велика, разнолика, и потпуна слика унутрашњег живота човековог. И што је која књижевна врста савршенија то је та слика у њој виша и потпунија. У драми и роману, велики писци показују се као велики моралисти и велики психолози. Фине, суптилне ствари, које ће стручни психолози и етичари изгубити из вида, опажене су и забележене у Шекспировим и Гетеовим драмама, Елиотовим и Толстојевим романима. 1 Замашни проблеми морални, они

1 „...Поезија је потпора п помоћ фплозофпјп, рпзнида примера, зрана за размишљање, н пробнп камен моралнпх п психолошкпх теорема.“ Шопенхауер, Јлова Паралипомена , § 458. „Живот је у толпко мање прпступанан апстрактној анализи у колико је индивидуалпсанијп; међутим, баш је пндпвпдуалноот у свом крајњем нзразу најмплпјп предмет песнпка, романо-