О књижевности : са спроводном речју и допунама за ово издање

резултата. Људи би сви требали правилно да суде, и у ствари тако и јесте. Наш апарат мишљења, изузимајући патолошке случајеве, подједнако је склопљен код свију људи, и резултати његова рада треба да су увек исти. Ми сви, у случајевима у којима имамо властитог искуства, и у простијим случајевима, умујемо на исти начин и судимо подједнако: да су два и два четири, или да су убице злочинци, јасно је за сваку главу без разлике; исто тако, кад би нам се десило да, вративши се кући, наиђемо у својој соби на разбијен прозор, и опазимо камен на патосу, сви бисмо подједнако разумели како је прозор разбијен. Најнижа памет умује ту као највиша, и прва мисли исто тако тачно као последња. Зашто се онда тако несразмерно често погрешно мисли? Зашто у толикој књижевности, између тисућа и тисућа људи који су се бавили књигом и науком, и давали своја мишљења, можете на прсте да избројите оне који су по правилу погађали истпну? Верујте да се и не слуги како су то ретки