О мирнодопском раду Друштва Црвеног крста : предавање Марка Т. Лека држано 5. фебруара 1925. г. на свечаној Академији Црвеног крста у великој дворани градске куће у Новом Саду

4

1924 године, скреће пажњу на значај мисије Црвенога Крста у свима околностима у којима се милосрђе мора манифестовати: делом и разумевањем.

Веома је пространо поље рада у борби против елементарних недаћа. Природни осећаји сажаљења према беди и невољи изазивају опште јавно милосрђе тако да се у случају какве несреће често са највећим пожртвовањем са свију страна притиче у помоћ.

Одавајући особито поштовање таквим манифестацијама, мора се ипак признати, да због недовољне или без икакве организације при указивању помоћи, често пута није се могло ни приближно постићи оно што се желело и што би одговарало стварној потреби. |

У последње доба у свима националним друштвима Црвенога Крста приступило се најозбиљнијем проучавању питања, на који начин има да се указује помоћ у случају великих несрећа;

У покретању и проучавању тога питања нарочито се одликовао председник Италијанског Црвеног Крста сенатор Ђовани Чираоло. И на скупштини Међународног Комитета Црвеног Крста и Лиге Друштва Црвенога Крста па и на састанцима Лиге Народа, покретао је то питање Г. Чираоло. План за указивање помоћи у случају великих несрећа, који је израдио г. Чираоло примљен је за основу међународне организације у борби против несрећа.

Важна улога која је додељена Црвеном Крсту у мобилизацији снага за међународну помоћ може само охрабрити Друштва Црвенога Крста у великом раду којим се у миру бави. Са тим поверењем разуме се Црвени Крст прима се и нове одговорности, од којих као да је прва, да са највећом брижљивошћу проучава улогу која му је додељена, а у обиму рада у области свога народа. Не може се претендовати још од сада, како да се та улога одреди у свима појединостима, али по мишљењу Лиге Друштава Црвенога Крста, национална друштва могла би се користити једном студијом па ма и кратком којом би се изнеле идеје о различитим формама делатности за које Црвени Крст може бити позван да их развије.

Том студијом не може се још утврдити некакав програм рада, нити се може тако лако одредити пут којим треба ићи. Том студијом коју је израдио секретаријат Лиге Д. Ц. К. жели се само скренути пажња на неке идеје, чија вредност зависи једино од расуђивања појединих националних друштава Црвенога Крста. Она су једино позвана да одлучују о могућностима извођења ове или оне методе према приликама и околностима под којим оне треба да раде. При свем том оне методе рада и она врста администрације, које секретаријат Лиге препоручује нису плод само неких абстрактних теорија, које нису до сада примењиване. На против тај начин рада већ се примењује ако не у целини а оно бар делимично код извесног броја националних друштава, нарочито код америчког и италијанског Црвеног