О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године
лука полови“ БЕОГРАД
но. УБ .. ика Сејомс пева о Карађорђу ВО ФА Посна још из
оног доба и одјеку, звоно на цркви, откривајући у исти мах и широку националну душу српског народа и његов завет да изврши свету мисију, која је у Србији кад-када, под неумитним ударцима худе судбине, могла и поклекнути, али се никад није гасила.
Па, и данас у заробљеној Србији, где је све што је Србин стављено пред аустријска вешала или под убилачки нож бугарски, у народу се чује песма наде, која соколи српска срца:
« Тамо далеко, далеко крај мора, « Тамо је српска војска, тамо је љубав моја.
« Домовини нашој она ће опет стићи, « И нашу несрећну браћу из ропства дићи.
« Тамо далеко, где влада тишина,
« Тамо је Краљ Петар са своја два сина.
« С поуздањем у Правду, у Бога,
« Душман ће скупо платит' због свега овога. »
Ја сам, господо, био слободан допунити г. Слепчевића и нагласити да су и наше народне масе ван Аустро-Угарске прожете југословенском идејом исто онако као и оне у Аустро-Угарској, слободан сам, велим, био то нагласити због тога, што ће се тако најбоље видети даје неосновано тврђење г. Слепчевићево кад нам говори о некаквом «октроисању» целог покрета националног.
Овако нам г. Слепчевић о том говори:
«Истина, данас кад се дело провађа, треба дисциплине. Али не треба да то иде даље него је нужно. Неприродно је ако службени кругови хоће да нам октроишу цели покрет национални, не допуштајући дискусије ни опозиције. Наопако