О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

МАН

Све то г. Слепчевићу није довољно. Он види у томе « декретовање политичких идеала,» па како му се не допада што то « декретовање » врше службени кругови, хтео би да се о вредности тога декрета ми, који смо на страни, још сад разговарамо, да вршимо међу нама плебисцит, да гласамо. И то да гласамо и изгласамо „једну «југословенску Југославију » Југославију «друштвених идеала, демократских до краја» !

Он тражи да Србија још сад баци своју народну тробојку и замени је бољшевичком црвеном заставом, коју би развили разни Совјети, који би се данас образовали међу растуреним Југословенима по Европи и Америци! Због тога он на крају свог предавања и вели: «наш данашњи Југословенски Покрет радикалан је дубоко сам по себи, п недовољно заснован на традицији да би га само службени кругови могли водити. Зато он треба да обухвати што ширп број радника п што више приватних удружења.» (стр. 27). Оставио је да ми сами погађамо начин на који би југословенски покрет обухватио тај што шири број радника и та приватна удружења. Да ли би то било путем појединачна рада или преко неког ошштег народног представништва, које би сву ту гомилу покупило у своју средину, изоставио је казати нам.

Г. Слепчевић не схвата колико бисмо бедни изгледали у очима баш тих европских демократа, које он спомиње, кад бисмо се овако растурени по свету и код ове грдне невоље која је данас притисла сав наш народ као мора, почели пребројавати, гласати и препирати се око тога каква ће нам бити заједничка кућа, која је још у Божијој, а не у нашој руци. И колико беднији још кад би то чинили сада, кад те исте европске демократе пролевају драгоцену крв своју по свима бојиштима, па и на ономе маћедонском,