О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

22 октобра, 1918.

Од дана када сам ово предавање држао наступише у свету велике промене, хвала Богу, све на добро.

Догађаји у последње време јуре невероватном брзином. Ми присуствујемо распадању хабсбуршкога царства и на домаку смо потпуног остварења наших вековних националних нада. Сва братска словеначка, хрватска и српска срца испуњена су прекомерном радошћу гледајући ову бујицу крупних историјских факата, који промичу испред наших очију као у кинематрографу. Мучно да смо потпуно свесни величине и значаја свега онога што се данас пред нама одиграва. Дође дан Правде, велики дан када се има изрећи суд:

« Ни по бабу, ни по стричевима, « Већ по Правди Бога Истинога, « Казуј сине на коме је царство.

Пет стотина година чека наш народ Правду, чека ону неумитну и велику реч Бога Истинога, коју је овако дивно насликао у племениту срцу мајке Краљевића Марка, кога народна песма одреди да пресуди да ли је царство на Урошу или Вукашину. И, ето, Правда дође! Она је спора, „али достижна. Њена моћна реч одјекује данас широм целог света казујући му е је већ време