О погрешкама у националној пропаганди. 2, Поводом књиге г. Николе Стојановића: La Serbie d'hier et de demain : предавање држано у Женеви 18. јуна, 1918. године

ПИ

Под напредњацима је закључена тајна конвенција са Аустријом. Они је нису препоручили владаоцу, али је извесно да је се, за време своје владавине, не хтедоше одрећи. Пок. Пироћанац објаснио нам је довољно како је до те конвенције дошло.“) Она не беше закључена с његовим знањем нити је носила његов потпис, и ако он беше не само председник владе него и министар спољних послова кад је та конвенција закључена и потписана. То је све урађено кришом. Али нико не може одбранити напредњаке што су трпели стање створено том конвенцијом. Учинили су то, изгледа ми, мање због тога, што су, после Берлинског Конгреса, веровали да се никако не може без Аустрије, колико због тога што је главни принцип њихове политике био чување владаочева ауторитета. Ово друго и било је разлог, што су напредњаци и доцније погрешке владаочеве примали на своја леђа. А била је међу тим погрешкама и једна тако крупна да је сурвала и владаоца и њих.

1885. године напредњаци су водили рат с Бугарском. Нису само резултати тога рата оно, што би напредњачким шефовима одузело право на назив најбољих наших политичара него. и то, што тај рат у опште није требало водити. Он није био ни из далека толико у интересу српске колико аустријске политике. То се још тада и у неким напредњачким круговима осећало. Казао нам је то опет сам пок. Пироћанац у својој «Завршној речи».

Кад се, само на два месеца пре објаве тога рата, беше у Нишу састала Скупштина она је изабрала један одбор, с Пироћанцем на челу,

4) Милан Пироћанац: Наша завршна реч Београд, 1896. год. Њ