О представничкој влади

242

јавне власти не треба да предузимају, остаје тако велика. и тако разнострука гомила дужности, да је већ по начелу деобе у радњи неодољиво нужно, да се оне поделе између усређених (централних) и мештанских власти. да чисто мештанске послове не само да су нужни 0с0бени извршни званичници (једна мера поделе која под свима владама постоји), него и народна контрола над тим званичницима може се са коришћу извршивати тек особеним органом. Прво постављене тих званичника, надгледање и контролисање њихове радње, дужност да им се набаве, или власт да им се одузму сретства која, су за њихову радњу нуњна, то све треба да припада, не народноме представништву, или народној извршној власти, него самим мештанима. Да народ сам, непосредно, те послове извршује, то се очевидно допустити не може. Да скупљени народ сам администрује, то је остатак варварства који је противан целоме духу данашњег живота; па опет је развитак инглеских убтанова толико зависио од случаја, да је тај старински начин мештанске управе остао као опште правило у парохијским питањима све до данашњег нараштаја ; а почем никад законито оборен није, траје, по свој прилици, непренначен још и данас у Нора сеоским парохијама. Остаје план представничких подпар= лимената за мештанске послове, п ти подпарлименти морају се одсад сматрати као једна од основних установа слободне владе. их има у Инглеској, али у великој непотпуности, великој неправилности п несистемаљичности: у другим неким земљама, у којима се много мање домократски влада п управља, њихово урођење много је разумније. У Инглеској било је вазда више слободе, али горе организације, докле је у другим земљама организација боља, али слобода мања. Нужно је, дакле, да поред народног представништва буде још п општинских (муниципалних) и жупанијских (провиндијалних) представништава. тако остају два питања