О представничкој влади

255

пред које очима они раде, и која их критикује, више „је ограничена у броју, и уопште је мање просвећена, него она која окружава и опомиње највише власти у престолници; а и саразмерна незнатност интереса чини, да та нижа публика и своје мисли са мање пажње и бриге на ствар управља. Па и посредовање штампе и јавног већања много је мање; а колико га има, може се оно са много мање зазора обилазити у поступцима мештанских власти, него што се може обилазити у поступцима државних власти. У толико се чини да је корист сасвим на страни управе коју извршује државна влада. Али, ако тачније промотримо, наћићемо да тима разлозима претежности држе равнотежу други разлози, који су од сасвим једнаке важности. Ако мештанске власти и мештанска публика стоје у знању начела управе ниже, него државне власти и државна публика, у накнаду говори у њихову корист то, што су много непосредније за, _резултат интересоваче. Суседи једнога човека могу да _ буду много способнији од њега, па да п неког нелосредног интереса у његовом благостању имају, али опет његови интереси боље ће се сачувати кад их он сам чува, него што би били сачувани кад би пх они чували. Даље треба имати на уму, да и онда кад би државна влада преко својих сопствених званичника управљала, њени званичници не би радили у главноме месту, него у општинама и жупанијама, и ма колико да би општинска и жупанијска публика стајала, ниже него државна, опет она једина има да бди над њима, и мештанско мнење једино је које или непосредно утиче на њихово владање, или привлачи пажњу владе на оно у чему их исправљати треба. Само у врло ретвим случајима обраћа се опште мнење земље на појединости општинске и жупанијске управе, а још ређе има оно сретства да решава о њима са праведним одењивањем ствари. Али, мештанско мнење утиче много јаче на чисто мештанске администраторе. По редовноме тепоју