О представничкој влади

258

администрацији јавног доброчинства, вредноћа и моралност целог радничког људства зависе, у највећој мери, од овога: да се потпора сиромасима даје по неким утврђеним начелима. Премда, је у главноме посао мештанским званичницима, да определб, ко по тим начелима право на потпору има, опет је народни парлименат права власт која има да пропише сама начела, и онби пренебрегао најважнији део своје дужности, ако у питању о тако важном народном интересу, не би поставио заповедна правила, и ако не би учинио што треба да се од тих правила не би удаљавало. Колико власти за активно мешање у послове мештанских администратора треба државна власт да задржи, ради снажног извршења закона, то је питање појединости, у које не би било од користи- овде упуштати се. Сами закони определиће наравно казне, и одредити начин на који ће се оне извршивати. У крајњим случајима може бити потребно, да се власт државне владе рашири толико, да она сме распустити мештанско представништво, или збацити званичнике извршне власти; али никако не може бити властна, да постави нове звзничнике, или да суспендује мештан= ске установе. Где се парлименат није умешао, ту и никоја грана извршне власти не треба да се званично меша; алп послови извршне власти јесу од највеће важности, кад она интересе мештанске управе саветом п кредитом потпомаже, кад бди да се закони извршују, и да сваки поступак за који мисли да га осудити треба, парлименту или мештанским представништвима до знања доставља.

Може ко мислити, ма колико да државна власт надмаша мештанску у знању начела администрације, опет она велика цељ коју смо толико наглашавали, а то друштвено п политично васпитање грађана, иште да се овима остави да сами, по својој сопственој увиђавности, па ма колико ова несавршена била, својим стварима управљају. На то се може одговорити, да васпитање грађана није једино што на уму имати треба; влада и администра-