О представничкој влади

275

званичник сваке савезне државе, морају се тима судовима предавати за прекорачење својих власти, или за неислунење својих савезних дужности, и уопште морају се тим судовима обраћати, кад затреба да се њиховим савезничким правима уважење прибави. То води значајној, у республиканском савезу Америке данас оствареној, последици: да један суд, највиши савезни суд, стоји над разним владама, и државним и савезним, и да има право изјавити, да неки закон, или акт, што су оне издале, премаша власти које су им савезним уставом поверене, и потоме да нема никакве законите важности. Пре него што је то на делу огледано, морало се наравно јако сумњати: на шта би такво наређење изишло; да-ли би суд имао одважности да изврши своју уставну власт, п ако би имао, да-ли би ту власт извршио мудро, и да-ли би влада била готова да се мирно потчини пресуди њетовој. Већање о Американскоме уставу, пре него што је“ овај пресудно усвојен, даје доказа, да су сете природне зебње јако осећале; али оне су данас сасвим утишане, јер за време двају нараштаја и више, вије се ништа догодило што би их оправдало, премда је понекад било веома жестоке препирке о границама власти савезних и државних влада, препирке која је партијама знамење постала. Одлично спасоносан утицај тако значајног на= ређења има се, по свој прилици, као што г. Токвил примећује, у великој мери приписати особености којом се одликује један суд који као такав ради, т. ј. који неразјашњава закон као закон и у абстракцији, него чека да се судски изнесе пред њега спор између човека и човека, који треба да се реши. Тиме се постизава, ово: да, се његове изјаве не чине у прерано доба распре; да њима обично предходи много јавног већања; да суд изриче пресуду пошто је одличне правобраниоде за обе стране саслушао; да питање решава само уколико дани случај управо изискује, и да његова пресуда није израз произвољности за политичне цели, него је израз дужности 18%