О представничкој влади

287

теринске земље и њених колонија, и ове неби више биле зависне земље.

Чуство правичности и појмови о јавноме моралу којима су ти предлози израз, заслужују сваку хвалу; али сами предлози тако су несагласни са разумним начелима владе, да је сумњиво да-ли их је икоји разуман мисли, лац за могућне сматрао. Земље које половина земног шара, раставља, не дају природних услова за сједињење под једну владу, или и у један савез. Ако би имале довољних истих интереса, оне немају нити икада могу имати довољна обичаја да се заједно саветују. Оне нису делови једне исте публике; оне не већају и не саветују се у истој арени, него свака за себе, и оне свака само најповршније зна шта бива у мислима друге. Од њих нити која зна чему друга тежи, нити која има вере у начела владања друге. Запитајте једног Инглеза, како би му било да његова судба зависи од једне скупштине, којој би се једна трећина састојала из британских Американаца, а, друга трећина из јужних Африканаца и Аустралијанаца. Ша плак би се се на то доћи морало, ако би се хтело имати представништво које се на поштењу, или на једнакости оснива. И зар не би сваки осећао да представништва. Канаде и Аустрије, баши у питањима од општег државног значаја, не би довољно разумела, или уважавала, интересе, мнења. или жеље Инглеза, Ираца п СОкотлендаца 2 Па и за строго савезне цели нема услова који су, као што смо видели, главни за савез. Инглеска, је и без волонија у стању да сама себе заштићава; и била би у много снажнијем и достојнијем положају, кад бл се оделила од њих, него кад би се свела да буде један прости члан американског, африканског и аустралског савеза. Осим трговачких савеза, које би тако исто имати могла и пошто би се оделила, Инглеска има мало користи, пзузев спољашњу праску имена, од земаља које од ње зависе, па и томало користи потире се оним трошвовима које јој оне намећу, и оном растуреношћу бро-