О представничкој влади

289

Једна потчињеност која је по самој природи ствари нужна, јесте: да материнска земља и за себе решава, питања о миру и о рату. У накнаду оне имају ову корист: материнска земља обвезана је да одбија нападе који би се противу њих управили; али, изузев случај кад је мање друштво тако слабо, да му је неодољиво нужна заштита, јаче силе, узајамност обвезаности није потпуна накнада, за искључивање права гласа у саветовању. Главно је, давле, да се у свима ратовима, осим оних који би се, као рал противу Кафера, или онај у Новом Селанду, водили за ствар посебне колоније, не ударају на колонисте, без њиховог сопственог захтевања, никакви намети за рачун ратних трошкова, осим оних, који би нужни били за 0с0– биту мештанску одбрану њихових сопствених пристаништа, обала и граница противу страног упадања. Па онда, као што материнска земља тражи повластицу да сама, по своме нахођењу, предузме мере, или води политику која их нападању изложити може, право је да она н у време мира знатан део трошкова за њихову војену одбрану измирује; а да на себе саму узме цео трошак око издржавања, стојеће војске.

Али има и другог, још снажнијег сретства , којим се, и у опште којим се једино, може дати потпуне навнаде једноме мањем друштву што својом личности, као битна снага међу народима, тоне у већу личност једне простране и моћне државе. То неодољиво и уједно довољно сретство, које одговара и заповестима правде и растућим заповестима политике, јесте: да се служба владе у свима струкама и у свакоме делу државе, под сасвим једнаким условима, отвори становницима колонија. Зашто нико никад не чује ни једног израза жеље за, 'одцепљењем са острва, у британскоме каналу 2 Пореклом, вером и географским положајем припадају та острва, мање Инглеској, него Француској. Али, докле она имају онако исто као и Канада и нови јужни Уелс, потпуну контролу над својим унутрашњим пословима, и у питању

ПРЕДСТАВНИЧКА ВЛАДА 19