О представничкој влади

24

сност оно што се већ у рукама има, јаче се осећа него што се осећа нагон да се повећају стара и стеку нова добра; докле има других који нагињу противноме правду, те више чезну забудућим добром, него што себрину о садашњем добру. Пут за цели п једних и других јесте исти; али они су изложени опасности, да у противним правцима од њега застране. Важно је да се о томе расуди у питању о личноме саставу сваког политичног тела:ту треба да буде људи у којима ће бити оличена оба основна облика карактера, тако да се тежње свакога у колико би претеране. биле, умеравају одговарајућом размером другога. да осигурање те цели није нужно ништа особито спремати, ако се само. побринуло, да се не допусти ништа што се с њом не би сложити дало. Природно и само од себе долазеће мешање старога и младога, оних који су већ дошли до положаја и до имена, п оних који до обојег тога треба тек да дођу, уопште ће колико треба одговорити тој цели, ако се само та природна равнотежа каквим измајсторисаним наређењем не поквари.

Почем разликовање које се најобичније усваја за упоређење друштвепих потреба, нема оних својстава која су за та, нужна, ми морамо да се побринемо за какво друго меродавно разликовање, које би цели боље одговорило. На такво разликовање може блти да ћемо се упутити испитивањем, у које ћемо сад да се упустимо.

Ако се запитамо од којих узрока п услова зависи једна добра влада у свакоме смислу, у најнижем као и у највишем, наћићемо да је међу тима узроцима и условима главни, и од свију других претежнији онај, што га представљају својства људи који сачињавају друштво над којим се влада.

Можемо узети, као први пример, администрацију правде. Тај пример тим је згоднији што нема ни једног јавног посла у коме прости механизам, правила и уре-